Basic HTML Version
Д
а би се повећао ниво инвестиција у
рударски сектор, а посебно у окви-
ру ЈП „Електропривреда Србије“,
потребно је испунити низ предуслова.
То су интензивирање геолошких истра-
жних радова, интензивирање потребне
пројектне документације, правовреме-
но обављање експропријације земљи-
шта и прибављање потребних дозвола
за отварање рудника – каже у интервјуу
за „kWh“ проф. др Милан Бачевић, ми-
нистар природних ресурса, рударства и
просторног планирања.
Наш саговорник сматра да је уз вели-
ке инвестиције и све ово потребно да би
се отворио рудник, а потом и изградила
нова термоелектрана. Овај процес, пре-
ма његовим речима, треба да прати и
озбиљно реструктурирање „Електро-
приведе Србије“.
Које би то требало да буду највеће
инвестиције у рударском сектору у
наредном периоду? Има ли уопште
заинтересованих инвеститора?
Највеће инвестиције у сектору
енергетских минералних сирови-
на требало би да буду отварање но-
вих рудника и изградња нових тер-
мокапацитета. Реч је о модерни-
зацији или отварању новог руд-
ника угља „Штаваљ“ и изградњи
термоелектране (око 320 до 350
MW) и то ако инвеститор обез-
беди све оно што европско за-
конодавство захтева кад је
реч о електричној енерги-
ји произведеној од угља. Ту
су и отварање површин-
ског копа угља Поље „Е“ у
оквиру Рударског басе-
на „Колубара“, отварање
ПК „Радљево“ и изград-
ња нове термоелектра-
не (700 до 1. 000 MW),
као и отварање рудни-
ка уљних шкриљаца и
изградња постројења
за прераду у Алек-
синцу. Међу инве-
стиционим пројек-
тима су и отвара-
ње површинског
копа Западни Ко-
столац и изград-
ња термоелек-
тране (око 700
MW) у ПД „ТЕ-
КО Костолац“, а
међу потенци-
јалним пројектима су отварање рудни-
ка угља Нови Ковин и изградња термо-
електране (640 до 700 MW) и отварање
површинског копа Поље „Г“ у РБ „Ко-
лубара“. За пројекат „Штаваљ“ заин-
тересоване су компаније из Репу-
блике Чешке, Турске, Кине, Русије
и Немачке, а за „Радљево“ углавном
компаније из Немачке. За пројекат
уљних шкриљаца заинтересова-
не су компаније из Русије, Изра-
ела, Естоније, а за пројекат „Но-
ви Ковин“ занимају се компани-
је из Русије, Немачке, Бугарске
и Кине.
Процес
експропријације био је главна
кочница за развој
површинских копова у
„Колубари“. Како то
унапредити, да сви буду
задовољни, и грађани и
држава?
Процес експроприја-
ције је у прошлости знао
да буде и политичко и
интересно питање, али
је то сада превазиђе-
но. У наредном перио-
ду експропријација ће
се обављати на закон-
ској основи и транс-
парентно, без зло-
употреба, које су
пратиле претходне
експропријације.
Надам се да ће би-
ти успешније него
до сада.
С обзиром на
то да је угаљ
стратешки ресурс
српске
електропривреде,
како видите стање
у овом сектору,
односно у Рударском басену
„Колубара“ и Коповима у Костолцу?
КолубарскииКостолачкибасениугља
данас представљају најважнији енергет-
ски ресурсни потенцијал рада „Електро-
привреде Србије“ и несумњиво је угаљ из
ових басена у дужем временском пери-
оду у овом веку примарна сировина за
производњу електричне енергије у Срби-
ји. Производња угља у колубарском и ко-
столачком басену је на нивоу планиране.
Тако је 2012. године из ових ба-
сена произведено 37,5 милио-
на тона ровног угља. У одно-
су на планирани
биланс прои-
зводње угља, РБ
„Колубара“ је
испунила 99,7,
а „ТЕ-КО Косто-
лац“ 100,5 одсто
плана. Ако гле-
дамона задово-
љење енергет-
ских потреба
државе, од-
носно плани-
раног енергет-
ског биланса,
ова два басена
су
термоелектрана-
ма испоручила 35,9 ми-
лиона тона угља. То ука-
зује на енергетску стабилност
и испуњење пројектоване производње
за ЕПС. Ова два басена су испоручи-
вала и 1,2 милиона тона угља за инду-
стрију и широку потрошњу. Анализа
постојеће ситуације у колубарском и
костолачком басену јасно указује да
процес стратешког планирања и ре-
ализације планова не дају очекиване
резултате. Ово се посебно односи на
развој колубарског басена. Претход-
них година руководство се није при-
државало стратешких планова. Ка-
сни се са експропријацијом, израдом
пројектне документације, извођењем
геолошких истражних радова и отва-
рањемнових површинских копова угља.
Шта Ваше министарство чини на
промени регулативе у области
рударства? Када ће бити усвојен
ИНТЕРВЈУ
Проф. др Милан Бачевић,
министар природних ресурса, рударства
и просторног планирања
Лигнит је незаменљив
6
kWh
.....
септембар
2013.
Колубарски и Костолачки
басени угља данас су
најважнији енергетски
ресурсни потенцијал рада
ЕПС-а. - При крају је израда
Стратегије управљања
геолошким ресурсима
Србије