Basic HTML Version
”
Закон о геолошким и рударским
истраживањима ?
Министарство природних ресурса,
рударства и просторног планирања ра-
ди озбиљно на промени постојеће закон-
ске регулативе у области геолошких ис-
траживања и рударства. До сада су биле
организоване три јавне расправе на који-
ма је учествовао велики број експерата из
геологије и рударства и инвеститора. Из-
рада новог Закона о геолошким истражи-
вањима и рударству траје дужи времен-
ски период, али је циљ да донесемо што
квалитетнији закон који ће трајати и бити
добар како за државу, тако и за инвести-
торе. Закон о геолошким истраживањи-
ма и рударству биће почетком октобра у
процедуриусвајања, анадамсе даће бити
усвојен до краја ове илипочеткомследеће
године. При крају је и израда Стратегије
управљања геолошким ресурсима Репу-
блике Србије, као и сет нових правилника
из области геологије и рударства.
Да ли ће, по Вашем мишљењу ,лигнит
остати основни елемент за производњу
струје у Србији и убудуће, иако многе
НВО чак од страних кредитора траже
да укину улагања у угаљ ?
Лигнит ће у Србији по свему судећи
и у наредном периоду, односно до краја
овог века, бити незаменљив енергетски
ресурс, са аспекта стабилног енергетског
биланса у држави. То омогућавају утвр-
ђене билансне резерве од скоро три ми-
лијарде тона, инсталисани и планирани
термоенергетски капацитети за чије се
проширење, а и изградњу нових, инте-
ресују многи међународни инвестито-
ри. Свака држава производњу електрич-
не енергије базира на ономешто има, би-
ло да је угаљ, вода, ветар, гас, нафта, јер
је то увек најјефтиније и најсигурније.
Тренутно је најјефтинији и најсигурни-
ји угаљ, а ми угља имамо. С обзиром на
финансијску ситуацију, сваки други вид
производње електричне енергије, био би
далеко скупљи. Свакако би требало да се
припремимо да у економски бољим вре-
менима део електричне енергије добија-
мо и из обновљивих извора.
Шта је са осталим рудним и
минералним богатствима у Србији?
Има ли развојних пројеката који су на
помолу ?
Заинтересованост за рудно богатство
ван енергетског сектора је велика. То се
посебно огледа у великом интересовању
великих светских корпорација за детаљ-
на геолошка истраживања. Само у току
2012. године издата су 83 одобрења за
истраживање, а геолошка истраживања
су се изводила на 115 истражних поља.
Вредност пројектованих радова за ис-
траживање само у 2012. години је изно-
сило око 45 милиона евра. Заинтересо-
ваност се, пре свега, огледа у пројекти-
ма и истраживањима литијума и борних
минерала, злата, бакра, молибдена, ни-
кла, антимона. Најперспективнија гео-
лошка истраживања воде се на Јадру
(„Рио Тинто“), где је пронађен нови ми-
нерал Јадарит (литијум и борати) и у по-
дручју Тимочког магматског комплек-
са Потај Чука – Тисница и Бреза („Ава-
ла“) где су пронађене добре резерве зла-
та. Очекујемо да се у наредних неколи-
ко година отворе и рудници на овим ло-
кацијама.
А. Муслибеговић
Процес експропријације је у прошлости знао да
буде и политичко и интересно питање,
али је то сада превазиђено
Безбедност на
првом месту
Радника у рударском сектору сви
се сете када је Дан рудара или
када наиђе ледени талас и
потребан је сваки грам угља за
производњу струје. Како
побољшати њихов тешки положај?
Свакако да је рударски посао тежак, било да
је реч о подземној или површинској
експлоатацији. Не сете се њих представници
нашег Министарства само за Дан рудара, већ
их редовно обилазе. Нисмо за годину дана
стигли да обиђемо све руднике, али смо
обишли велики број. Положај запослених у
рударском сектору може и мора бити бољи,
али треба имати у виду да се просечна бруто
зарада у сектору рударства кретала од 30.754
динара у 2005. до 89.521 динара у 2012.
години. Од тога је у експлоатацији нафте и
гаса 132.254, у експлоатацији угља 95.131
динара и у експлоатацији метала 86.815
динара. Анализом зарада, може се рећи да је
материјални положај радника у односу на
просеке у другим индустријским гранама
међу бољима, али с обзиром на услове рада
може и мора бити бољи, посебно са аспекта
повећања безбедности, како личне, тако и
колективне. Министарство природних
ресурса, рударства и просторног планирања
свакодневно кроз комуникацију са
менаџментом рударских компанија, законску
процедуру и инспекцијски рад на терену
покушава да побољша положај радника, а на
тим пољима трудићемо се и у будућности.
Решење у стратешком
партнерству
Приватизација српских рудника се
често помињала, на који начин ће
се одредити статус њиховог
власништва?
Рудници са експлоатацијом енергетских
минералних сировина у оквиру ЕПС-а, као и
ЈП „ПЕУ Ресавица“, су у државном
власништву. Остали рудници који су у
државном власништву су у компанијама које
су у реструктруирању - РТБ Бор Група,
„Магнохром“, рудник са подводном
експлоатацијом Ковин, рудникШамот,
рудник базалта „Врело“ (Копаоник
Куршумлија). Једина компанија која има
рудник а није у реструктуирању је
„Фелдспат“ из Бујановца. Сви остали рудници
су у приватном власништву. Држава се труди
да за све компаније, које у свом саставу имају
руднике, нађе стратешког партнера, како би
уз помоћ државе и стратешког партнера она
постала профитабилнија. Стратешким
партнерством све ове компаније делом ће
остати под окриљем државе.
kWh
.....
септембар
2013.
7