Basic HTML Version
kWh
.....
април
2013.
73
је водио до Донжон куле. Током проле-
ћа 2005. године, растиње је уклоњено, а
у шанцу који опасава тврђаву обновљена
је чесма подигнута у част пољског вите-
за Завише Црног који је оставио живот у
Голубцу. Очекује се да ће ускоро и горњи
град бити прокрчен.
На око два километра низводно од ХЕ
"Ђердап 1" налазе се остаци старог рим-
ског утврђења Диана, а нешто низвод-
није, на око 300 метара од самог центра
Кладова, налази се турско утврђење Фе-
тислам, које је данашњи изглед добило за
владавине султана Сулејмана Величан-
ственог.
Када је грађена хидроцентрала „Ђер-
дап“, 1971. године, много шта је морало
бити потопљено. Приступ чувеној Траја-
новој табли испод Ђердапске магистра-
ле (постављеној сто година пре нове ере),
пошто је измештена, данас је могућ само
са воде. Трајанов мост, на четири кило-
метра низводно од Кладова, у атару села
Костол, изграђен је између 103. и 105. го-
дине пре нове ере, а градио га је чувени
градитељ Аполодор из Сирије.
Мост који је спајао данашње Србију и
Румунију, дугачак више од километра,
грађен је две године. Историчари кажу
да је ова грађевина наредних хиљаду го-
дина била најдужи мост на свету. Сру-
шен је у време цара Хадријана да би се
онемогућио упад ратоборних племена у
ослабљену римску империју.
Трајан је наредио да се изнад пута,
на крају Малог Казана, постави табла,
на којој је исклесано: "ИМПЕРАТОР ЦЕ-
ЗАР, БОЖАНСКОГ НЕРВЕ СИН, НЕРВА
ТРАЈАН АВГУСТ ГЕРМАНИК, ВРХОВ-
НИ СВЕШТЕНИК, ЗАСТУПНИК НАРО-
ДА ПО ЧЕТВРТИ ПУТ, САВЛАДАВШИ
ПЛАНИНСКО И ДУНАВСКО СТЕЊЕ,
САГРАДИ ОВАЈ ПУТ ".
Изградњомхидроелектране и акуму-
лације подигнут је ниво воде Дунава, па
се римски пут нашао на дну реке, али је
један његов део (заједно са овом таблом)
издигнут за неких 10 метара.
Дунав је вековима био граница цар-
става и краљевстава, а данас је граница
Србије и Европске уније. У његовом ме-
андру, Кључу, налази се највећи каме-
ни приказ неког лика у Европи и трећи у
свету – лик дачког краља Децебала. Ово
грандиозно уметничко дело – високо 40
метара - уклесано је у кречњачку стену
и гледа на Трајанову таблу (тако да се је-
дино може видети са српске стране), из-
над потопљеног пута којим су пре 20 ве-
кова Римљани прошли у походу на тада-
шњу Дакију.
Овај камени приказ створио је један
необичан Румун.
Још за време владавине Чаушескуа,
Румун Константин Јосиф Драган пребе-
гао је у Србију због чега је провео 40 дана
у неготинском затвору. Некако се ипак
докопао рођака у Италији и одатле, по-
сле 12 година, стекавши солидан капи-
тал, одлази у САД, где се обогатио. По-
сле пада Чаушескуовог режима, 1992,
враћа се у завичај. Тада му румунска
Влада одобрава да у Ђердапској клису-
ри, о свом трошку, у камену исклеше лик
краља Децебала, којег су Римљани погу-
били. Драган је желео да скулптура бу-
де насупрот Трајанове табле, као прко-
сни симбол времена у којем су и тада-
❚
❚
Трајанова табла
❚
❚
Камени приказ лика дачког краља Децебала
❚
❚
Ђердапска клисура