Basic HTML Version
72
kWh
.....
април
2013.
Гвоздена врата
Европске уније
Н
екада давно, давно, у доба архај-
ско, пре ко зна колико стотина
хиљада година, планински масив
Јужних Карпата расцепио се и кроз ње-
га је јурнуло и за свагда отекло Панонско
море да би од Голупца до Караташа код
Кладова, кроз 130 километара дуг ка-
њон, протицао Дунав и настала Ђердап-
ска клисура.
Једино је ми тако називамо. Румун-
ски, мађарски, словачки, турски, немач-
ки и бугарски назив има значење ,,желе-
зна врата“. Назив Ђердап потиче од пер-
сијске речи „гирдап”, која значи „вир”,
„вртлог”.
Национални парк ,,Ђердап” по много
чему је ,,нај”. То је парк који има најста-
рију геолошку историју у Европи, најду-
жу долину у Европи састављену из више
делова, са три клисуре, два кањона и три
котлине. Без двоумљења, најлепша кли-
сура је Велики казан, чије се стране уз-
дижу и до 300 метара над Дунавом, а по-
тврђено је да многобројни вирови досежу
и до 90метара у дубину. Затим, највећа је
и најстарија водена пробојница у Европи
у којој је Дунав најдубљи и најужи. Нај-
већи је европски природњачки и архео-
лошки музеј у природи, најстарије је не-
олитско насеље (Лепенски вир, настао
пре више од 8.000 година), има највећи
број историјских споменика из времена
Римског царства, и на крају - свакако –
најлепши је национални парк у Европи.
Обиље воде, шума, дивљачи и повољ-
на клима у току Дунава одувек су били
разлог присуства човека и развоја разли-
читих култура. Ђердапска клисура је ме-
сто где је очувана непрекидна веза жи-
вота од праисторије до данас. Најранији
траговиживота истовремено су и најзна-
чајнији успон праисторијских људи, обе-
лежен културом неолитског насеља Ле-
пенски вир.
Откриће Лепенског вира, старог ско-
ро 8.000 година, изненадило је цео свет.
Показало се да је праисторијски човек
знао за модул (јединица за меру), урба-
нистички план и за нека техничка реше-
ња која ми данас примењујемо. Ово на-
сеље обухвата остатке кућа са каменим
огњиштима и 54 скулптуре риболиких
глава које припадају једној од најстари-
јих цивилизација у Европи. Према леген-
ди, Лепенски Вир је, после потопа, осно-
вао један од Нојевих синова.
У близини Лепенског вира је средњо-
вековна тврђава Голубачки Град или Го-
лубац (творе заједничку туристичку це-
лину). На високим је литицама, на ме-
сту где се река сужава, на самом ула-
зу у Ђердапску клисуру. Састоји се од
предњег, задњег и горњег града (са ци-
таделом). Чини га десет кула и две вели-
ке колске капије. Куле су касније Турци
ојачали отворима за топове. Град је те-
шким ланцем повезан са стеном Бабакај
(и данас вири на сред Дунава), тако да је у
потпуности контролисан друмски и реч-
ни саобраћај. Не зна се када и ко је Голу-
бац подигао, али је његову основу (Горњи
град) саградио православни великаш, о
чему сведочи капелица у саставу четвр-
те куле. Град је потом прошириван. По-
слеПрвог светског рата кроз стену, на ко-
јој се тврђава налази, пробијен је маги-
стрални пут који је најкраћа веза Срби-
је са источним деловима Балканског по-
луострва, па се кроз тврђаву шлепери је-
два провлаче.
❚❚
Водом до Трајанове табле
Почетком овог века сви делови утвр-
де изнад пута, укључујући ишанац, били
су обрасли копривама, купинама, шип-
ком и коровом од чега се није могло про-
ћи, осим по малом уском путићу који
упознајмосрбију
Горе-доле по Ђердапској клисури
Место где је очувана
непрекидна веза живота од
праисторије до данас.
Када је грађена
хидроцентрала „Ђердап“,
1971. године, много шта је
морало да буде потопљено.
Разноликост биљног
станишта утицала је и
на очување реликтних
животињских врста