Basic HTML Version
74
kWh
.....
април
2013.
шња Дакија и њен краљ Децебал збриса-
ни са лица „нецивилизоване Европе“, ка-
квом су је Римљани сматрали. Дванаест
скулптора-алпиниста десет година су,
према Константиновој замисли, клеса-
ли овај лик у камену. Процењује се да је
пројекат коштао између милион и мили-
он и по долара.
Пре четири године КонстатинДраган
је умро у својој 92. години. Незванично,
сматра се да је био један од пет најбога-
тијих Румуна свих времена.
❚❚
Обуздавање Дунава
Видели смо како су се са немирним
Дунавом у клисури борили Римљани и
Турци, али га нису могли савладати. По-
јавом парних бродова, негде у 18. веку,
Ђердап поново добија на важности. Али
стари проблем је и даље био препрека.
Још у римско доба, Дунав је у пределу
данашњег Сипа добио назив Жељезна
врата, јер је у овом делу пловидба била
практично онемогућена, због великог
пада нивоа воде и подводних стена. Зато
је већ двадесетих година 19. века почело
испитивање пловидбених услова и про-
бијање канала код Сипа, али и поред то-
га, Дунав није могао бити обуздан све до
шездесетих година минулог века, кад су
изграђени брана и хидроцентрала (Ђер-
дап 1, 2 и 3, једно од највећих постројења
у овом делу Европе), чиме је потпуно из-
мењен ток реке.
Али пре него што је градитељски по-
двиг Југославије и Румуније остварен,
Дунав је имао једну особеност која се да-
нас полако заборавља. До тог времена,
пре изградње хидроелектране и бродске
преводнице, пловила су кроз клисуру
проводили такозвани лоцеви. Речни пи-
лоти који су знали распоред подводних
стена, а ,,измислили“ су их Аустријанци.
Стене, силовита вода у брзацима и
велики нагиб Дунава сметали су, видели
смо, још и старим Римљанима који су у
стрмим обалама направили усеке за во-
ловску вучу галија, док су предузимљи-
ви Аустроугари динамитом крчили усе-
ке у речном кориту и изградили Сипски
канал за ефикаснију пловидбу. Пловила
уз Сипски канал теглиле су парне локо-
мотиве, али без лоцева се није могло.
Лоцеви су били ,,генерали“ речне
морнарице. На њих се чекало у ,,леру”,
или у ,,рундиру” (пловећи уназад) на ула-
ску и изласку из клисуре. Пре сваке во-
жње најпре би помно проучили водостај
и знаке опасности које су само они умели
да виде. Живели су као господа, онда ка-
да су били ,,другови”, доносећи кући ве-
лике плате, узбудљиве приче, и најбољу
алву и ратлук са Аде Кале. Нестали су и
они, али и Ада која је потопљена.
Изградњом ђердапске бране, наиме,
престала је потреба и за речним пилоти-
ма, па су из службе испраћени без поча-
сти и са скромним пензијама. Заменили
су их капетани у контролнимторњевима.
У Националном парку „Ђердап“, на
површини од 60.000 хектара, живи разно-
лик биљни иживотињски свет и неке рет-
ке биљне врсте које су углавном ишчезле
из северних делова Европе. Разноликост
биљног станишта утицала је и на очува-
ње реликтних животињских врста. То су
неке врсте куна и слепих мишева, а међу
150 врста птица су и сури и орао змијар.
Слободан Стојићевић
Фото:
Милорад Дрча
упознајмосрбију
❚
❚
Археолошко налазиште неолитског насеља Лепенски вир
❚
❚
Голубачки град