Basic HTML Version
Телекомуникације
као судбина
Н
евелик је број онихљуди који своје
знање и искуство не чувају само
за себе, већ га шире даље, несе-
бично га преносећи младим генерација-
ма. Ипак, историја српске науке и обра-
зовања памти и такве личности. Једна од
њих је професор и академик Александар
Маринчић. Поред богате научне и про-
фесорске каријере, бројних значајних
функција које је обављао, имао је слуха
и воље да своје знање пренесе на оне ко-
ји су тек ступили на стазу науке и знања.
Александар Маринчић рођен је у Си-
њу 1933. године. Већ од 1935. године на-
стањује се у Београд, где ће остати до
краја свог живота. Јошкао дете, изразито
живог духа, показао је интересовање за
науку. Занимљиво је да је један мајстор,
познаник породице Маринчић из сплит-
ских дана, својим конструкторским ду-
хом и природним талентом за технику,
у њему пробудио жељу и радозналост да
истражује, посебно га усмеравајући ка
електротехници. Тај мајстор је за време
окупације правио звучнике и дечје елек-
тровозове. Сâм професор Маринчић, се-
ћајући се свог детињства и тог мајстора,
рекао је: „Почео сам да га копирам и мо-
жда и дан-данас чувам неки електрово-
зић који сам тада својом руком напра-
вио. Тај мајстор је касније био техничар
на факултету, а ја његов шегрт. Толико
је био бистар да је чак направио пројек-
тор за 16-милиметарску камеру и тај из-
ум патентирао. Временом смо промени-
ли улоге, па сам ја њега учио”.
АлександарМаринчићосновнуисред-
њушколу завршио је у Београду. Након за-
вршетка средње школе уписао се на сту-
дије eлектротехнике које је завршио 1956.
године као најбољи студент у генерацији.
Нареднегодинемагистрирао је, даби1963.
године стекао докторат у енглеском граду
Шефилду.Биојестудентчувеногпрофесо-
ра Калена који је у Другом светском рату
конструисао радарске системе.
Универзитетску каријеру започео је
као асистент 1958. године. Већ 1965. го-
дине постао је доцент, да би 1975. године
био изабран за ванредног, а 1980. године
за редовног професора на Електротех-
ничком факултету у Београду. Као док-
торанд професора Калена, Маринчић је
напустио место доцента на факултету и
преселио се у Анкару, где је примљен на
Средњоисточни технички универзитет
у својству експерта Унеска са највишим
знањем. Пројектом је руководио др Деј-
вид Томбс, који јеМаринчића назвао сво-
јим „унуком”.
Иако је у млађим данима више волео
физику, посебно се надахњујући књигама
о моторима и наизменичној струји, и по-
казивао веће интересовање за машинство,
ипак, његова судбина биле су телекомуни-
кације. Када је почео да се бави телекому-
никацијама, ова област није била на оном
нивоу на којем је то данас. Сразвојемтеле-
визије, у корак је ишла и његова стручна и
научна каријера. Прва предавања из обла-
сти телекомуникација слушао је код про-
фесора Војина Поповића, али је о овој гра-
ни електротехнике много тога открио на
часовима професора Јована Сурутке.
Своју научну и универзитетску ка-
ријеру крунисао је чланством у Српској
академији наука и уметности. За допи-
сног члана на Одељењу техничких на-
ука изабран је 1991. године, а за редов-
ног 2000. године. Од 1982. до 1996. годи-
не обављао је функцију директораМузе-
ја Николе Тесле. Био је директор Галери-
је науке и технике САНУ.
Био је члан бројних удружења као
што су: Инжењерска академија Југосла-
вије, IEEE, Tesla Memorial Society, Дру-
штво за ширење научних сазнања Ни-
кола Тесла, Југословенско IEEE удруже-
ње за микроталасну технику и теорију и
URSI комитет за СЦГ. Такође, током сво-
је научне каријере, био је главни уред-
ник часописа Електротехника-Техни-
ка, као и уредник седам томова издања
„Изабрана дела Николе Тесле”.
Бавио се микроталасном техником,
моделовањем левак-антена, трансфор-
матора типа „балун”, да би се потом по-
светио истраживањима оптичких влака-
на која омогућавају пренос велике коли-
чине информација и моделирању полу-
проводничких ласера и полупроводнич-
ких оптичких појачивача. За једну лабо-
раторију у Америци, Маринчић је истра-
жио променљивост мултимодних и мо-
номодних ласера за повратни канал у ка-
бловској телевизији. Истраживања из ове
областипреточио је у књигу „Оптичке те-
лекомуникације” и збирку решених зада-
така „Оптоелектроника и оптоелектрон-
ски системи”. Последњих година свог жи-
вота бавио се теоријским и експеримен-
талнимистраживањима ласерског снопа
и термовизијске слике. Умро је у Београ-
ду 2011. године.
Ана Стјеља
Знаменити Срби: проф. др Александар Маринчић
За дописног члана на
Одељењу техничких наука
САНУ изабран је
1991. године, а за редовног
2000. године.
Посебан допринос дао је
развоју телекомуникација
kWh
.....
април
2013.
71
❚
❚
Проф. др Александар Маринчић је од 1982.
до 1996. године обављао функцију директора
Музеја Николе Тесле