Basic HTML Version
kWh
.....
април
2013.
39
ног потенцијала већ је постојала – сачи-
нио ју је уважени инжењер Миладин Пе-
ћинар, јошпрерата. Поред тога, билису ту
иврснистручњаци, познаваоцихидротех-
нике: инжењери Јевђевић, Верчон и Рајче-
вић. Управо је Богдан Рајчевић, који је на
Сорбони магистрирао на тему земљаних
брана, предложио да таква, земљана бра-
на буде направљена и овде. Изградња бра-
не трајала је две године и у њој је учество-
валооко15.000омладинаца, локалног ста-
новништва, па чак и војске. То је била пр-
ва земљана брана уондашњој Југославији.
Цео систем био је завршен до 1954. го-
дине, када је на мрежу укључена најпре
ХЕ „Врла 2“. У тренутку када је системпо-
чео да ради, „Власинске“ хидроелектра-
не производиле су трећину укупне елек-
тричне енергије у Србији.
❚❚
Хидроелектране „Овчар Бања“
и „Међувршје“
Изградња електране „Овчар Бања“ по-
чела је јуна 1946. године, у подножју јед-
ног одбрдаКаблара.Иначе, на самомврху
брда, тик изнад електране, налази се ма-
настир Благовештење, у коме се баш тих
година (1948) замонашио искушеник Гој-
ко, касније српски патријарх Павле.
Обе електране грађене су на основама
пројектаМиладинаПећинара. Иакомале
снаге, оне су са својим гравитационимбе-
тонским бранама и преливима предста-
вљале озбиљне грађевинске подухвате.
Цео посао био је додатно отежан ди-
рективом тадашњих државних органа да
се машинске зграде сместе у подземне
објекте. Нестабилне политичке прилике,
разлаз саИнформбироомиблокомисточ-
ноевропских земаља условилисудоноше-
ње оваквих одлука, које нису резултат оп-
тималних пројектантских решења.
Израда пројекта енергетског искори-
шћења средњег тока Дрине започела је у
другој половини 1946. године.
❚❚
Првенац на Дрини –
хидроелектрана „Зворник“
Избороверекенималоније био случа-
јан – знало се да Дрина има велику водну
снагу. Први радови почели су 1948. годи-
не, када су почеле да ничу бараке за сме-
штај градитеља, за чување материјала и
алата, мензе... „Оживела је долина Дрине
повицима и песмом градитеља, експлози-
јом мина у стени и зујањем првих маши-
на“ – записалису сведоциовихподухвата.
Електрана је завршена за седам годи-
на, и пуштена је у погон 1955. године.
Као и код изградње других објеката у
то време, и овде су се врло често испречи-
ле потешкоће: најпре недостатак струч-
ног кадра, радне снаге, механизације, че-
сти нестанци електричне енергије (нека-
да и по педесет пута на дан), а понајвише
поплаве ћудљиве Дрине. Није било лако
зауздати ову реку, „нападала је“ кад јој се
нико не нада, рушила све пред собом и
односила људске животе. Забележено је
да су током изградње хидроелектрана и
њени градитељи имали 16 „окршаја“ са
набујалим водама Дрине.
Сања Рославцев
индустријализације
120 година електропривреде Србије
Бора Кинта
- Дошао сам по задатку, као и сви у то време.
Први сусрет није уносио много оптимизма. На
градилишту још „фронтовска“ организација.
Људи су стизали у великим групама, међу
њима и они осуђени на временске казне.
Материјалног стимуланса за рад није било.
Пред мој долазак, на градилишту је било више
од 4.000 радника. Стварно је било
незамисливо да се на овако малом простору
може економично пословати са толиким
бројемљуди. Све њих требало је запослити,
сместити, хранити, обући, чувати и лечити –
говорио је Бора Јовановић, директор градње
и први директор ХЕ „Зворник“. Због чувања
имовине и гледања на сваки динар, био је
познатији под надимком Бора Кинта.
❚
❚
ХЕ „Зворник”: први радови почели 1948. године