Basic HTML Version
40
kWh
.....
април
2013.
Стручност и храброст
❚❚
ТричкоТричковић (1923-1993)
Дао је изузетанпројектантски, превас-
ходно конструкторски допринос у изград-
њи првих великих бетонских хидрообје-
ката. Тричко Тричковић
припадао је ге-
нерацији првих послератних студената у
још разрушеном Београду, 1945. године, а
затим и првој послератној генерацији ин-
жењера која је завршила Грађевински фа-
култет уБеограду. Као грађевинскиинже-
њер, започео је са радом у Министарству
електропривреде, из којег касније наста-
је и „Енергопројект“, у којем је радио од
марта 1951. године (тадашњи „Хидропро-
јект“), па све до одласка у пензију, 1988. го-
дине. Његов први задатак био је учешће у
конструктивној разради хидропостроје-
ња „Зворник“ на Дрини, где је одмах пока-
зао своју спремност и таленат на пројек-
тима бетонских хидро-објеката. По завр-
шетку свог дела посла на првој великој ХЕ
наДрини, прелазинаконструкторскопро-
јектовање и сарадњу са градилиштем ХЕ
„Перућица“, у склопу реализације хидро-
потенцијала Горње Зете, следећег великог
хидро-постројења у Југославији. Крајем
50-тих година радио је на разради главног
идетаљнијегпројектаХЕ„БајинаБашта“и
учествовао у решавању многих комплек-
сних проблема овог постројења, током
његове изградње шездесетих година про-
шлог века. На овом послу Тричко Тричко-
вић провео је најзапаженији део своје ка-
ријере конструктора бетонских хидроо-
бјеката. Током 70-их година био је главни
статичар за пројекат бране ХЕ „Мратиње“,
највише лучне бране у тадашњој Југосла-
вији, са двоструким закривљењем – понос
конструктора наше земље. Дао је и знача-
јан допринос на великом пројекту „Chi-
ra-Piura“ на северу Перуа, када је био по-
зван ради учешћа на решавању конструк-
тивних проблема на магистралном кана-
лу овог пројекта. Тричковић је сједињавао
врхунскостручнознање, стваралачкухра-
брост, смисао за практично, изузетну рад-
ну енергију и елан, пословично људско и
професионално поштење. Они који су га
познавали кажу да је био „епицентар спо-
којства на тешким градилиштима“.
❚❚
Проф. дрСлободанДеспотовић
Проучавање проблема из областипре-
носа електричне енергије и допринос де-
финисању математичких модела у овој
области биле су главне теме рада Сло-
бодана Деспотовића. Дипломирао је на
електротехничкомфакултету у Београду.
На истом факултету је биран за доцента,
ванредног и редовног професора. Проф.
др Слободан Деспотовић написао је чети-
ри књиге из области преноса електричне
енергије које се и данас одликују ориги-
налним, савременим стваралачким при-
ступом. Аутор је великог броја стручних
радова објављених у најпрестижнијим ча-
сописима у свету. У Електротехничком
институту „Никола Тесла“ у Београду ра-
дио је као руководилац, а затим и дирек-
тор Одељења за енергетику, пренос и ра-
чунску технику, одакле је у јесен 1980. го-
дине отишао у заслужену пензију.
Готово све анализе и оптимизације ра-
звојних пројеката високонапонске мреже,
атуелно
Велики људи електропривреде Србије
Лист „kWh“ и у овом броју
наставља серијал „Велики
људи електропривреде
Србије“, посвећен свим
досадашњим добитницима
награде „Ђорђе Станојевић“,
која се од 1995. године
додељује 6. октобра, на
Дан ЕПС-а. Ова награда
један је од начина одавања
признања великим
инжењерским умовима и
градитељима.
У години када се обележава
120 година од почетка
електропривредне
делатности представљање
добитника награде
„Ђорђе Станојевић“
идеална је прилика да се
„прокрстаре“ све епохе у
развоју електроенергетског
сектора.