Basic HTML Version
Доба електрификације и
В
ећ 2. јуна 1945. године основано је
„Електрично предузеће Србије“, а за
његовог првог директора постављен
врсни инжењер Јова Јанковић. Требало је
што пре почети са коришћењем постоје-
ћих електрана, обновити оне старе и из-
градити нове.
У публикацији „Јубилеји светлости
и слободе“, издатој поводом 40 година
електропривреде Србије, наводи се сле-
деће: „Ново друштво наследило је и при-
хватило од старог само две активе: по-
ла милиона на благодети електрике на-
викнутих потрошача и електропривред-
не раднике (приучене, обучене и високо-
стручне), који су у првим данима слобо-
де понели главни терет обнове поруше-
них и изградње нових енергетских обје-
ката.“
❚❚
Прве послератне електране
Већ у првој послератој години, 1946,
производња електричне енергије надма-
шена је за 14 одсто од оне из 1939. Тако-
звани Први петогодишњи план развит-
ка народне привреде предвидео је да
се предратна производња енергије уче-
творостручи, и то изградњом пет тер-
моелектрана снаге 170 MW и годишње
производње 508 милиона киловат-сати,
и шест хидроелектрана снаге 92 MW и
производње 310 милиона киловат-сати.
Од плана се, међутим, веома често од-
ступало, јер су проблеми на терену били
непремостиви.
Први послератни енергетски обје-
кат, према мишљењу многих хроничара
електропривреде, била је термоелектра-
на „Мали Костолац“. Још током Другог
светског рата, Немци су имали идеју да
изграде термоелектрану на самом угље-
нокопу. По завршетку рата, нова власт је
одлучила да се одмах започне изградња
ове термоелектране. Министарство гра-
ђевинарства поверило је задатак Пре-
драгу Ђурђевићу – Гаги.
Међутим, због многобројних про-
блема који су се указали, а пре свега
немаштине, план је морао да се мења.
Одлучено је - док се не створе бољи усло-
ви за изградњу „велике“ термоелектра-
не, направиће се „мала“ електрана. Та-
ко су и остали називи „Мали“ и „Вели-
ки Костолац“.
Међутим, нисаизградњом„МалогКо-
столца“ није ишло све глатко. Пара за ку-
повину нове опреме није било. Решење
је нађено у преузимању опреме из старе
београдске, општинске термоелектране.
Котлови, турбине и генератор пренети су
уКостолац, делимичнореконструисании
монтирани у „МалиКостолац“. Тако су од
краја 1948. године машине старе општин-
ске електране наставиле да раде.
Срединомшездесетих година 20. века,
ТЕ „Мали Костолац“ прешао је у хладну
резерву, а крајем 1968. године опрема је
расходована и продата као старо гвожђе.
„Тимочко електрично друштво“ осно-
вано је 1947. године, а један од његових за-
датака била је и изградња нових објеката.
Исте те године започелисуирадовинаиз-
градњибранехидроелектране „Соколови-
ца“, а наредне године електрана је и поче-
ла да ради. Био је то својеврсни грађевин-
скиподвиг, собзиромнанеприступачност
терена и недостатак механизације. Снага
електране износила је 2.200 kW.
❚❚
Власинска, прва земљана брана
Већ 1946. започела је изградња пр-
вих већих хидроелектрана: „Власина –
Врла“, „Зворник“, „Овчар Бања“, „Међу-
вршје“ и низа мањих: „Сељашница“, „Чо-
коњар“, „Рас“...
Септембра 1945. године неколико ин-
жењера, предвођени директором Јовом
Јанковићем, дошло је на Власину. Током
неколико дана, колико су ту боравили,
утврдили су основни концепт нове хидро-
електране и свих њених пратећих делова.
Пошто јепечатносиоувексасобом, дирек-
тор је на лицуместа потписао одлуку о из-
градњи. Стручна студија власинског вод-
актуелно
Историја за понос –
❚
❚
Са изградње прве земљане бране на Власини
У овом броју листа „kWh“
подсетићемо читаоце на
доба електрификације
и индустријализације у
првој деценији после Другог
светског рата. Познате
пароле социјалистичке
изградње, након Другог
светског рата, биле су
проткане једном важном
речју: електрификација.
Било је јасно да су
обнова, напредак и
индустријализација
условљени постојањем
јаког енергетског система
земље. У разрушеној и
ратом разореној земљи
недостатак електричне
енергије био је видљив на
сваком кораку.
38
kWh
.....
април
2013.