Basic HTML Version
kWh
.....
септембар
2013.
37
тику не воде политичари већ квалифико-
вани људи, првенствено из сопствених и
привредних стручних институција.
❚❚
ВладиславМочник
Поносан самшто сам највећи део рад-
ног стажа провео у „златном добу“ елек-
тропривреде Србије. Учествовао сам у ре-
ализацији великог подухвата електропри-
вреде–усавлађивању тадашњегибудућег
недостатка електричне енергије. Добили
смо задатак да изградимо термоелектра-
ну од 1.200 MW, у то доба запањујуће ве-
личине, са јединицама снаге 200MW. То је
била замисаоБогољубаУрошевића-Црног.
Када сампочетком1966. године дошао
у ТЕ „Обреновац“ било нас је укупно сед-
морозапослених: петинжењера, техничар
и чистачица.
Истакао бих само неколико најважни-
јих чињеница везаних за изградњу термо-
електране у Обреновцу:
- држава се врло мало мешала у про-
блематику градње. Давала је значајну по-
дршку око обезбеђења средстава за из-
градњу, а повремено се интересовала о то-
ку радова и испуњењу рокова;
- заједничке службе ондашњег ЗЕП-а
помагале су око пројектовања и уклапања
објекта у систем у техничкомпогледу, али
и око обезбеђења средстава за изградњу;
- одговорност за рокове, одвијање радо-
ва и испуњење обавеза извођача била је ис-
кључивоодговорностинвеститорскеекипе;
- привредне институције настојале
су да обезбеде што веће учешће дома-
ће електро-машиноградње у испоруци
опреме.
Под оваквим условима радови на из-
градњи су добро напредовали. Први блок
од 210 MW синхронизован је на мрежу 7.
марта 1970. године, а други шест месеци
касније. Постигнути рокови били су ре-
кордни у тадашањој Југославији и једна-
ки са роковима изградње у развијеним зе-
мљама Европе.
На иницијативу директораУрошевића
одлучено је да се објекат настави уград-
њом блокова од 300 MW. Услови локације
су то омогућавали, а било је и економски
оправдано.Почетком1973. године започе-
та је градња трећег блока снаге 305 MW, а
почеле су и припреме за изградњу четвр-
тог, петог и нешто доцније ишестог блока.
Трећи блок је синхронизован 1976, а че-
тврти и пети 1978, тј. 1979. године. Тиме је
завршенаизградњанајвећетермоелектра-
не у Југославији укупне снаге 1.650MW.
Док су се радови на четвртом, петом и
шестомблоку одвијали у пуном јеку, запо-
челе су припреме изградње нове термо-
електране Б, на Ворбису, са четири једи-
нице снаге по 620 MW. Радови су почели
1978. године. Био је то нови изазов за ко-
лектив термоелектране. Крајем 1978. го-
дине електрана је имала 1.000 MW у ста-
дијуму производње, 600 MW у градњи на
локацији А, и почела је градња прве једи-
нице од 620MWна локацији Б.
Одустајем да објашњавам сложеност
координације радова више хиљада радни-
ка из неколико десетина предузећа. Њи-
ховтруд јекрунисансинхронизацијомпр-
вог блока од 620MW1983. године, а другог
1985. године. Тиме је завршено „златно до-
ба“ електропривреде.
Не могу а да не споменем велико ра-
зочарење градитеља када је ЕПС донео
одлукудасененаставиградњатрећегбло-
ка одустајући од свог правила да се гради
објекат који има најниже трошкове град-
ње, најкраћирокизградњеинајбољеефек-
теуексплоатацији. Тај блок јетосвеимаои
могао је бити у погону 1988. године са про-
изводњом од 3,5 милијарде киловатчасо-
ва. Где би нам био крај „златног доба“? До
данас!
❚❚
ЖиваТопалов
Од девет електрана, на чијој изградњи
сам радио, седам припада „Електропри-
вреди Србије“. Хидроелектране „Овчар
Бања“ и „Међувршје“, „Врла 3“, „Бистри-
ца“ „Кокин Брод“ и „Потпећ“, и на крају
„Ђердап 1“ – биле су то одскочне даске
за многе наше стручњаке и за формира-
ње кадра који је могао да се сврста у ранг
светскихстручњака. Својенајвећепрофе-
сионално искуство добио сам изградњом
хидроелектарне „Ђердап 1“. Легендарни
директор Панта Јаковљевић поверио ми
је задатак да формирам стручну екипу
за изградњу и данас највећег хидроенер-
гетског објекта на Дунаву. Иначе, док смо
градили, нама се нико није мешао у на-
чинрадаЕПС-а.Политичарима јебилова-
жно само да се изградња приводи крају. С
друге стране, када смо наилазили на про-
блеме, влада јебрзореаговалаирешавали
смо их на најбољи могући начин. Пошто-
вала се струка, а стручност запослених
била је на првомместу.
Када је почела изградња ХЕ „Ђердап
1“, Кладово је била једна паланка. Прво
се кренуло са изградњом станова, инфра-
структуре, школе, дома културе... Касније
смо почели да помажемо формирање но-
вих предузећа, као што су „Бродоремонт“
ипољопривредни комбинат „Кључ“ уКла-
дову.
У то време владао је велики ентузија-
зам. Сви смо се радовали када неки погон
уђе у погон, а готово сваке године се гра-
дио неки нови објекат. Сада, већ од 1987.
године, ниједан већи електроенергетски
објекат није изграђен.
Ипак, драго ми је да се наши објекти
добро одржавају. Веома сам задовољан
како запослени данас одржавају ђердап-
ске агрегате.
Однос индустријске производње и до-
маћинставаусмислупотрошњеелектрич-
не енергије био је око 70 одсто у корист ин-
дустрије, а са 30 одсто учествовала су до-
маћинства у укупној потрошњиелектрич-
не енергије. Данас је, нажалост, обрнуто –
несталисувеликииндустријскипотроша-
чи. Да они данас постоје, вероватно бисмо
били у мраку. „Електропривреда Србије“
требало би хитно да се покрене и започне
изградњу нових капацитета.
С. Р.
Жива Топалов (1927)
❚
❚
Од 1962. године, када је основано предузеће
ХЕ „Ђердап“, до одласка у пензију 1994.
године, Жива Топалов радио је у ђердапским
електранама. Његов допринос у експлоатацији
система „Ђердап“ је немерљив. Осим у
изградњи ђердапских електрана, био је
ангажован и на повећању њихове
инсталисане снаге.
Владислав Мочник (1926)
❚
❚
Његово име везује се за изградњу ТЕ „Никола
Тесла“. У ТЕНТ-у је од самог оснивања и
изградње. За директора ТЕНТ-а изабран
је 1975. године и на том послу радио је до
одласка у пензију. Један је од највећих
оперативаца и организатора српске савремене
електропривреде.