Basic HTML Version
Златно доба ЕПС-а
У
очи Дана електропривреде Срби-
је - 6. октобра, замолили смо Сини-
шу Ћирића, Владислава Мочника и
ЖивуТопаловадасеосврнунавремевели-
ких градитељских подухвата, време вели-
ких изазова али и огромног ентузијазма,
време у коме суформиране чврсте основе
овог нашег, савременог ЕПС-а.
Тројица саговорника добро су знана
имена у српској електроенергетици. Они
су били не само сведоци и учесници зна-
чајних догађаја већ и њихови актери а у
доста случајева и иницијатори ствара-
ња јаког ЕПС-а. Међутим, они нису једи-
ни живи великани електропривреде. Чи-
тава плејада инжењера и градитеља, као
и многи запослени део су „златног доба“
Електропривреде Србије које је обележе-
но изградњом наших највећих електрана,
ХЕ „Ђердап 1“ и ТЕ „Никола Тесла“, и у ко-
ме је ЕПС био на врхунцу свог развоја.
❚❚
СинишаЋирић
Више од 60 година био сам активан
учесник„ЕлектропривредеСрбије“.Дожи-
вео сам много тога – од блокаде изградње
хидро и термо електрана педесетих годи-
на прошлог века, за време злогласне резо-
луцијеИнформбироа, до бесомучног бом-
бардовања енергетских објеката крајем
прошлог века. Први ударац био је са исто-
ка, а после пет деценија са запада.
Ни у сну нисамсањао да око четврт ве-
ка (1990-2013) ни један ашов неће бити за-
копанзаизградњуновихрудникаугља, хи-
дро и термоелектрана. Цех ће у наредним
годинама платити сви потрошачи, када
отпочну неминовна ограничења у испору-
ци електричне енергије, слично каошто је
било у периоду 1950-1960. године. Тада је
недостајало и до 30 одсто потребних коли-
чина. Гашени су читави градови у Србији
по неколико сати дневно.
Поучени тимгоркимискуством, почев
од 1960, па све до 1990. године, изгради-
ли смо око 7.100 MW нових хидро и термо
електрана и капацитете за копање око 32
милиона тона лигнита годишње. То је, по
мом мишљењу, био „златни период“ елек-
тропривреде Србије. У периоду 1971-1990.
године тадашња „Здружена електропри-
вреда“ је ван територије Србије испоручи-
ларепубликамабившеЈугославијеоко105
милијардикиловат-сати, ауиностранство
око 18 милијарди kWh, укупно 123 мили-
јарде kWh. Све то, наравно, поред редов-
них испорука електричне енергије дома-
ћим потрошачима.
Упоменутомпериоду годишње се ула-
галоупросекуоко400милионаондашњих
долара. Од тога, сопствена средства ЗЕП-а
износила су преко 16 одсто, средства при-
вредеирепубличкихфондоваоко41одсто
и банкарских кредита 43 одсто.
Нажалост, последњих година дожи-
вљавамо то да је због депресираних цена
електричне енергије, нерационалне по-
трошње и крађе, електропривреда на ко-
рак да се претвори у сталног губиташа. А
ЕПС стално повећава ниво производње,
док државни органи електропривреди на-
мећу све већу улогу социјалне установе.
РаднициЕПС-аупротеклихшестдеце-
нија на најодговорнији начин извршавали
су своје обавезе у изградњи, производњи и
дистрибуцијиелектричнеенергије.Желео
бих да поручим електропривреди и држа-
ви да хитно настави изградњу капацитета
започетих крајем деведесетих година; да
се цене електричне енергије изведу на па-
ритет какав је уЕвропии у нашемокруже-
њу; да социјалну политику води држава, а
не електропривреда и да кадровску поли-
Поводом 6. октобра
– Дана електропривреде Србије
Изградња великих
енергетских
објеката била је
условљена
потребама становништа
и убрзаним развојем
индустрије.
Цена електричне
енергије и даље
је највећи
проблем
„Електропривреде
Србије“
36
kWh
.....
септембар
2013.
актуелно
Синиша Ћирић (1930)
❚
❚
Био је помоћник генералног директора ЗЕП-а
за економско-финансијске послове. Креатор је
уговора који је 1965. године склопљен између
ЗЕП-а и Електропривреде Црне Горе и један је од
креатора мреже 400 kV прстена „Никола Тесла“.
Изборио се да цене електричне енергије буду
приближне ценама у развијеним
земљама.