50
kWh
.....
април
2013.
На првој линији фронта
Ш
алтер-сала београдске „Елек-
тродистрибуције”, она на углу
Улице кнеза Милоша и Маса-
рикове, упркос очекивању да ће те среде,
17. априла, због истицања рока за репро-
грамирање дуга за утрошену електрич-
ну енергију бити препуна, била је гото-
во аветињски празна! Као да нико ништа
не дугује или да мало ко мари за погод-
ност коју је чак Влада Републике Србије,
бринући за најсиромашније, преточила
у уредбу.
Неколико доконих суграђана мрзо-
вољно се шеткало уоколо, а изгледа да
је неким озбиљним послом дошла једи-
но средовечна жена која је нешто жучно
објашњавала стрпљивој службеници на
шалтеру за рекламације.
❚❚
Врло сумњиве наполитанке
– Таман посла да је увек тако – каже
ми Јасна Недељковић, једна од благај-
ница ЕДБ-а. – То иде „у таласима”, рет-
ко када нам је досадно. Имамо разне за-
нимације, али и „редовне клијенте”. На
пример, овамо је редовно долазио љуба-
зни декица, пензионер, памтим да је био
ватрени „звездаш”, јер је увек био иски-
ћен некиминсигнацијама тог клуба, који
би нам сваки пут доносио паковање на-
политанки. Чиме смо заслужиле ту по-
част, не знам. Можда је некоме са стране
то изгледало као давање и примање ми-
та, али нити бисмоми то прихватиле, ни-
ти је за тим било потребе, јер је декица,
редовно и пре рока, измиривао све своје
обавезе. Вероватно је уз разговоре с на-
ма прекраћивао пензионерску доколи-
цу. Нема га већ неколико месеци, при-
бојавамо се да нас је напустио…Мада се
ја још надам да ће нам банути са својим
„звездашким” реквизитима и – наполи-
танкама.
Имају и данас једног сличног „або-
нента”, такође умировљеника, који им у
време исплата пензија по правилу доно-
си – бомбоне! Зађе од шалтера до шал-
тера, пази да неког не прескочи, са сва-
комшалтерском службеницомпрозбори
реч-две. Не мрзи га ни да мало причека,
ако је гужва!
– Кад сам се побунила, објаснио је да
то чини у знак захвалности – објашњава
Јасна уз смех. – Јер он је, несрећник, по-
некад сатима чекао у редовима по банка-
ма или поштама како би подигао новац и
платио све приспеле обавезе. Тако је би-
ло све док му нисам објаснила да и код
нас рачун може да измири платном кар-
тицом. Или је, можда, и он вапио за мало
дружења и љубазности?
А када је реч о непријатностима које
доживљавају, најчешће су то размирице
око враћеног кусура. Ко зна зашто су љу-
ди одједномпостали толико сумњичави?
И нико се не жали да му је враћено ви-
ше, већ ваздан мање! И никада због сит-
нине, већ увек зарад наводно значајнијих
сума, а по принципу „ако прође, добро
је”! Управо због таквих, а нипошто због
сумње у шалтерске службенице или за-
рад снимања урнебесних гегова „скриве-
не камере”, уз читаче платних картица,
уведени су и апарати за бројање новца и
видео-надзор, што је бар донекле обес-
храбрило могуће професионалне сум-
њичавце и бунџије.
– Читачи картица су стајали на пул-
товима споља, али сам захтевао да се
преместе унутра – прича ми Мирољуб
Мићић, руководилац службе снабдева-
ња београдске „Електродистрибуције”,
коме је у опису посла и организација ра-
да службе наплате. – Јер, иако то изгле-
да згодније, неки изнервирани купацмо-
гао би апарат, који му је надохват руке да
потегне на нашу благајницу као евенту-
ални „најтежи аргумент”, што не смемо
ПРИВРЕДНАДРУШТВА
Иако би свако помислио
да због примене уредбе о
репрограмирању дуга за
утрошену електричну
енергију, а нарочито после
продужетка њене примене,
по електродистрибуцијама
гину од посла, шалтер-сала
ЕДБ-а била је празна.
Тако ће бити до
претпоследњег дана