Basic HTML Version
kWh
.....
април
2013.
31
У садањи са нашим колегама новина-
римауПДзадистрибуцијудобилисмоин-
формације докле се стигло са применом
нових законскихрешењаишта је укомПД
урађено, односно какве предлоге имају за
штоефикаснијирадсервисаиконтролних
тела. Што се предлога тиче, најзанимљи-
вији је изнео Мирољуб Јовановић, руко-
водилац Центра за смањивање губитака у
ПД„Југоисток“, иницирајућидасеформи-
ра фонд за улагање у модернизацију ме-
рила и измештање мерног места, и то тако
што би се у тај фонд сливало 75 одсто на-
плаћених средстава добијених по основу
смањивања губитака.
Сви наши саговорници навели су да
је за довођење бројила на мрежи у зако-
ном регулисано исправно стање потреб-
но најмање пет година, с тим што у свим
ПД истичу да је потребно упослити но-
ве људе на овим пословима. Неки сма-
трају да је довољно двоје-троје нових, а
неки и много више. Посебно се наглаша-
ва да је потребно да се годишње редов-
но набавља по неколико десетина хиља-
да нових бројила. Александар Николић,
технички руководилац Контролног тела
„Електровојводине“, на пример, сматра
да за редовни годишњи циклус провере
стања бројила, замене старих и уградње
за нове купце овом ПД треба 80.000 но-
вих бројила сваке године. Иначе, са по-
стојећим капацитетима Контролно тело
у овом ПД може годишње да провери и
овери 50.000 бројила.
У „Електросрбији“, према речима Зо-
рана Милашиновића, директора Дирек-
ције за трговину, Контролно тело може
годишње да провери и овери 75.000 ме-
рила, али је потребно и да се запосли око
130 електромонтера за рад у сервисима и
на терену. Привредно друштво „Електро-
дистрибуција Београд“ својевремено је
предвиђалодабиузбољуорганизацијура-
да могло годишње да проверава сто хиља-
да бројила, али су они, како каже Лидија
Милићевић, технички руководилац Кон-
тролног тела ЕДБ-а, некадашњу своју Ла-
бораторију у Земуну поделили на сервис
иконтролу, раздвојившипотпунопослове,
па и делове зграде, тако да се у једном де-
лу сервисира, а у другом испитује и ове-
рава. Само седиште Контролног тела је у
Управи ЕДБ-а.
❚❚
Три контролна тела у „Центру“
Сва привредна друштва издигла су
контролна тела на пиједестал „чувара
државног печата“ изузев крагујевачког
„Центра“. Прецизније, сва су се опреде-
лила да контролно тело лоцирају у упра-
ви предузећа будући да их имају по јед-
но, док се „Центар“ определио даформи-
ра три контролна тела и да за свако тра-
жи акредитацију, овлашћење и жиг. По-
ред Огранка Крагујевац, који је за своје
Контролно тело већ добио овлашћење,
контролна тела формирана су и у Сме-
дереву и Пожаревцу, с тим што је сме-
деревско добило акредитацију, а пожа-
ревачко, иако је најпре добило, мораће
да сачека још неке провере. Горан Са-
вић, директор Дирекције за управљање
у овомПД, каже да су се одлучили за три
контролна тела управо стога што желе
да убрзају процес провере исправности
мерила на свом подручју, али и додаје
да су, да би се стигло до акредитација, а
сада већ и овлашћења, морали да уложе
озбиљне напоре. Они су, како наводи, од
три баждарнице направили три сервиса,
а три контролна тела сасвим су нове слу-
жбе у огранцима овог ПД.
Занимљиво је да ЕДБ има само један
сервис, онај у Земуну, „Електровојводина“
шест, а „Електросрбија“ и „Југоисток“ по
четири. Када се то има у виду, онда је ја-
сно зашто се сервисирање бројила сматра
важном тачком Плана ЕПС-а за смањива-
ње комерцијалних губитака електричне
енергије у дистрибуцији. Нов подстицај
оспособљавању сервиса без сумње ће дати
примена новог закона, који је дистрибуци-
јама омогућио да државнимжигомовера-
вају исправност бројила. Овде, међутим,
треба објаснити да сертификацију при-
мењених стандарда, акредитацију, овла-
шћење и државни жиг добијају контролна
тела, а да сервиси нису обавезни да има-
јуикакав сертификат.Њиховрадодређују
сви сертификати које привредно друштво
има, пре свега онај о систему квалитета,
али и остали, који су интегрисани у једин-
ствени системменаџмента.
АнкаЦвијановић
Прожимање стандарда
Из појединих привредних друштава за
дистрибуцију добили смо различите
информације о стандардима који су
примењени код формирања контролних
тела, а чија је примена услов за добијање
акредитације, коју понеко назива
сертификатом. Такође, различито је
тумачено прожимање интегрисаног система
менаџмента (IMS) са овим стандардима (који
се иначе директно не прожимају), као и са
стандардима квалитета и осталима,
интегрисаним у IMS. Проверили смо и од
стручњака у ЕПС-у добили тумачење да се
контролна тела формирају и акредитују
према захтевима међународног стандарда
ISO/IES 17020. Тај стандард је у
„Електровојводини“, на пример, повезан и
уграђен у систем 9001, односно са њиме се
прожимају поједине одредбе система
управљања квалитетом QMS, система
управљања заштитом животне средине
(EMS) и система управљања безбедношћу и
здрављем на раду (ОHSAS). У ЕДБ, поред
ових система, IMS се састоји и од система
управљања безбедношћу информација
(ISMS), али и од система квалитета
Контролног тела ЕДБ-а (IBQS). Како нам је
објашњено, у суштини је реч о томе да се сви
важећи стандарди у одређеном привредном
друштву примењују и на рад Контролног
тела, које додатно мора да испуњава и
посебне стандарде дефинисане као
стандард ISO/IES 17020.
❚
❚
Поправка бројила у „Електротимоку”