Basic HTML Version
”
Проблеми ЕПС-а су големи и он сам неће моћи да
очисти своје билансе и покрије губитке које му је
држава деценијама безобзирно товарила
Нема развоја без енергије
Многима су пуна уста одрживог развоја. Може ли
ЕПС и на који начин да буде важан део тог програма,
ако ни по чему другом онда као инфраструктурни
фактор?
Одрживог развоја нема без уредног и поузданог снабдевања
електричном енергијом. Али да би ЕПС у том процесу одиграо
очекивану и незаобилазну улогу, он сам треба да буде
учињен одрживим, што засад, нажалост, није, а у догледној
будућности вероватно неће ни бити. Као што то често бива,
држава ће од њега једном руком обилато узимати, али
ће бити принуђена да му другом руком све више даје да би га
одржала у животу.
што се зове продуктивност,
ефикасност, рационалност иштедња?
Постоји цена која биЕПСмогла да учи-
ни рентабилним на текућој основи, али је
питање да ли ће се у власти наћи довољно
воље и храбрости да се тај болан и непопу-
ларанпотезповуче.Но, непостојиценако-
ја би, поред обезбеђивања текуће рента-
билности, могла да осигура и покривање
старих нагомиланих дугова. То ће мора-
ти да се решава врло крупним, драстич-
нимпотезимаизванЕПС-а, каошто суити
плодови старих грехова (маса губитака ко-
јасекрозпословнекњигавучедеценијама)
продукованиполитичкимодлукамадоне-
тим изван те фирме. За продуктивност и
друге индикаторе ефикасности увек има
простора, алисеувезисатимнетребапре-
више надати. Да је велики добитак по том
основу могућ, ваљда би се већ и догодио.
Не би се на та драгоцена побољшања чека-
лодаих сугеришенекианалитичар, каода
се и без такве „препоруке” није знало да је
дизање ефикасности пожељна ствар.
Може ли ЕПС сам да изгура све те
промене, с обзиром на искуства
сличних компанија или је, ипак,
потребна већа подршка државе која
јошне зна шта би са својим
највреднијим предузећем?
Да ли јеЕПСнајвредније државнопре-
дузеће знаће они који буду имали прили-
ку да проуче његове пословне књиге. Тај
посао може да донесе нека врло непри-
јатна изненађења. Шта год да је исход тог
аналитичког посла, сигурно је да су про-
блеми ЕПС-а големи и да он сам неће мо-
ћи да очисти своје билансе и покрије гу-
битке којему је држава деценијама безоб-
зирно товарила. Сам неће моћи да се кон-
солидује, а према текућем стању буџета
и застрашујућим тенденцијама његовог
погоршавања, тешко је видети како би и
државамогла тунешторадикално да учи-
ни. А трећег нема, „тертиум нон датур“.
Ово делује као прогноза краја света, ко-
га, међутим, ипак неће бити. То ће нека-
ко морати да се реши, али из ове перспек-
тиве не да се назрети како.
Који би, према Вашем мишљењу, био
редослед потеза у довођењу ЕПС-а,
као компаније, у ред респектабилних
фирми попут, рецимо, чешког ЧЕЗ-а?
Је ли решење корпоративизација, о
којој се још мање зна?
О неким конкретнијим корацима на
линији реорганизације и промене прав-
ног статуса преурањено је говорити. Док
се не промени политика цена и не створи
основа за нормално пословање те орга-
низације нема могућности, нити потре-
бе за разматрењемнеких техничких и по
импликацијама мање далекосежних пи-
тања као што су та.
У том контексту спомиње се често
увођење професионалних менаџера у
јавна предузећа, па тиме и у ЕПС. Да ли
је то реално код нас када држава, као
главни газда, јошне зна шта би и којим
смером кренула у сређивању прилика у
ЕПС-у и осталим јавним предузећима?
Професионализација управљачке ст
руктуре је пожељна и неопходна, али је
засад мало вероватна. Разлог, међутим,
није у томе што власт не зна шта да ради
на том плану, него, обрнуто, управо у то-
ме што она зна шта (да) ради. Власт ЕПС
врлодоброкористиза својециљеве, алито
што је добро за власт није у исто време до-
бро и за ЕПС и за друштво као целину.
Планирају се велике инвестиције у
отварање нових рудника и
термоелектрана. Како привући
инострани капитал у тренутку овакве
кризе у свету, али и у Србији која се
налази на 95. месту по атрактивности
за страна улагања? Шта још у том
смислу држава мора да учини и
помогне својој електроенергетској
компанији да стане на ноге и постане
озбиљан регионални играч на све
либерализованијем тржишту
електричне енергије?
Стране директне инвестиције су по-
прилично утањене. За то постоје озбиљ-
ни разлози у иностранству, а код нас пого-
тово. Потребно је силно побољшање инве-
стиционе климе и пословног амбијента у
најширем смислу. То би требало да буде –
а мала је вероватноћа да ће бити урађено
не само због ЕПС-а, него и због целе при-
вреде, какоњеног јавног, тако и приватног
сектора. Но, поред те опште невоље, ЕПС
притиска и његова специфична неприли-
ка: нерентабилнопословањеигубици.Из-
гледа да ће странци овамо слабо навраћа-
тиса својимулагањима, ау губицимапри-
тиснутЕПСникако.Првикоракуоствари-
вањунекаквог бољитка јереалистичнади-
јагноза ситуације.
п. С. К.
kWh
.....
април
2013.
13