Basic HTML Version
У
историји српске науке академик
Димитрије Антула остаће упам-
ћен као други доктор геолошких
наука у Србији, веома способан рударски
геолог и хонорарни професор геологије
на Техничком факултету. Такође, биће
упамћен и као начелник Рударског оде-
љењаМинистарства народне привреде за
времеПрвог светског рата, као генерални
директор Генералне рударске дирекције
Министарства шума и руда Краљевине
СХС, и главни стратег обнове и унапре-
ђења скоро уништеног рударства у новој
држави после Првог светског рата.
Рођен је 1870. године у Београду. По-
тиче из богате цинцарске, трговачке по-
родице. Основну школу, гимназију и Фи-
лозофски факултет при Великој школи
завршио је у Београду. На Природно-ма-
тематичком одсеку Филозофског фа-
култета Антула је предмете слушао код
познатих српских научника попут Си-
ме Лозанића и Јована Жујовића. У току
студија, Антула је показао јасно интере-
совање за геолошке науке. Интересова-
ње за ову научну област, као и добро по-
знавање немачког и француског језика,
омогућили су му да баш он изложи ре-
ферат на првој оснивачкој седници Срп-
ског геолошког друштва. Након дипло-
мирања, у Геолошком заводу почео је да
припрема свој професорски испит. Па-
ралелно с тим, о свом трошку спроводи
систематска и детаљна теренска изуча-
вања кредних творевина у Сврљигу. Код
села Црнољевице, прикупио је богат фо-
силни материјал који је потом однео у
Беч ради темељнијег проучавања. Ту је
убрзо почео да ради на проучавању ве-
лике и разноврсне збирке кредних фо-
сила са Кавказа. Резултат истраживања
преточио је у докторску дисертацију коју
је успешно одбранио 1896. године и ти-
ме постао други Србин који је на Универ-
зитету у Бечу стекао престижни докто-
рат из геологије и хемије. Након поврат-
ка у Београд своју каријеру наставио је
као професор. Изабран је за асистента на
Великој школи, где је предавао минера-
логију. Ипак, до краја његове каријере,
нарочито му је замерано што се као ру-
дарски геолог одвојио од фундаментал-
не геологије.
Један од значајних датума из профе-
сионалне каријере Димитрија Антуле је
август 1897. године, када је у Санкт Пе-
тербургу организован интернационални
геолошки конгрес. Антула је том прили-
ком, осимшто је о свом трошку учество-
вао на конгресу, на посебан захтев ру-
ских геолога, одржао предавање под на-
словом „О кредним фосилима Кавказа”.
Крајем те исте године, Димитрије Анту-
ла је дошао у Рударско одељење Мини-
старства народне привреде. У почетку је
био запослен на положају „геолога V кла-
се и чувара рударско-геолошког музеја”.
Када је дошао на место државног геоло-
га, Антула је врло мало знао о рударству.
Међутим, захваљујући својој неисцрп-
ној радној енергији, временом се усавр-
шавао и оспособио за решавање и изво-
ђење најсложенијих задатака из области
рударске геологије.
Почетком Првог светског рата, Анту-
ла је био именован за начелника Рудар-
ског одељења са деловањем у Солуну и
Паризу. Био је и сарадник рударског ча-
сописа „Рударски гласник”. Осим руко-
вођења Геолошко-рударским музејом и
радом у Рударском одбору, Антула је па-
ралелно обављао стручна геолошка ис-
траживања. Након 1919. године, био је
први човек Генералне рударске дирек-
ције, те вешто руководио обновом и уна-
пређењем рударства. Познат је и као ау-
тор бројних извештаја о геолошком са-
ставу терена на подручју 26 рудника. То-
ком седамнаестогодишњег рада на ме-
сту рударског геолога, Антула је проуча-
вао различите минералне појаве и руди-
шта по целој Краљевини, попут: руде ба-
кра код Бора и Кривеља, злата у Тимоч-
кој Крајини, полиметаличне руде Кучај-
не, гвожђа на Копаонику, битуминозних
шкриљаца у Матаругама, фосфорита
код Бучјa и многих других.
Академик Антула није запостављао
ни професорску каријеру. Од 1907. годи-
не предавао је предмет који се првобит-
но звао Геологија са основама минерало-
гије, да би га касније преименовао у Тех-
ничка геологија са минералогијом. Упо-
редо са радом на Грађевинском одсеку
Техничког факултета, Антула је радио и
као веома активан члан у Српском геоло-
шком друштву.
Чињеница да је преминуо од инфарк-
та 1924. године, на свом радном месту,
запрепастила је његову породицу и ко-
леге, али и рударе, целокупну научну
и културну јавност. Сахрањен је на Но-
вом гробљу у Београду. Димитрије Ан-
тула представља још једног од знамени-
тих српских научника који су у историји
српске науке оставили неизбрисив траг,
посебно оставши упамћен као неко ко је
до краја био посвећен развоју домаћег
рударства.
Ана Стјеља
kWh
.....
септембар
2013.
71
Геолог по мери рудара
Знаменити Срби: Академик Димитрије Антула
Други доктор геолошких
наука у Србији посебне
заслуге има за развој и
унапређивање српског
рударства