Basic HTML Version
kWh
.....
септембар
2013.
61
ја, односно ретроактивним мерама, јер
би то утицало на поверење инвеститора.
Ретроактивне мере, наиме, односе се на
смањење субвенција за „зелене електра-
не”, које су већ на мрежи, а усвојиле су их
Шпанија,Чешка и Бугарска.
Са друге стране, власници електрана
на гас и угаљ у Немачкој намеравају да
привремено или за стално затворе десе-
тине електрана, јер не остварују добит.
Стручњаци процењују да би Немачка та-
ко, могла да изгуби петину конвенцио-
налних капацитета, а могући су и пре-
киди испоруке електричне енергије. Ис-
кључивање електрана могло би да се од-
носи и на нуклеарке. Због све већих испо-
рука струје из обновљивих извора енер-
гије према оператерима, струја из кон-
венционалних извора све теже долази у
мрежу. Њена цена на берзама је осетно
пала, тако да и производња струје у ну-
клеаркама постаје неисплатива!
❚❚
Конвенционалне електране
на удару
Извесно је да је оваква тенденција у
приличној супротности са констатаци-
јом, коју је ових дана изрекао Гинтер
Етингер - да ЕУ без нуклеарне енерги-
је не може постићи климатске и циљеве
смањења емисија угљен-диоксида.
- Без икакве сумње нуклеарна енер-
гија припада том енергетском миксу. У
наредним годинама постизање климат-
ских циљева не може бити остварено без
нуклеарне енергије - напоменуо је коме-
сар ЕУ за енергију у говору на конферен-
цији о нуклеарној енергији у Прагу, до-
дајући да свака земља чланица има пра-
во да изабере своје изворе енергије.
Највећи немачки енергетски концерн
E.ONспрема се да до 2015. године искљу-
чи 11 својих електрана у Европи, а вели-
ки део њих је управо у Немачкој. Њихов
главни конкурент у Немачкој RWE про-
верава да ли се исплати рад неколицине
електрана, укупне снаге неколико хиља-
да мегавата. Трећи по величини на не-
мачком енергетском тржишту EnBW је
већ објавио планирано затварање чети-
ри ТЕ које праве губитке. Немачки регу-
латори су због ових најава сада забрину-
ти, јер би оволико смањење капацитета у
неким деловима Немачке могло да дове-
де до озбиљних поремећаја снабдевања
електричном енергијом.
Може се доста јасно уочити да у по-
следње време у Немачкој, али и у дру-
гим земљама ЕУ, преовладава мишљење
да мора мало да се прикочи са струјомиз
обновљивих извора, јер се све више угро-
жава остали део електроенергетике, без
кога сигурно неће бити сигурности у ра-
ду електроенергетских система. Ради се
и на разнимпројектима производњешто
чистије електричне енергије у њима, као
и о могућностима складиштења угљен-
диоксида.
Међутим, у последње време се све ви-
ше размишља и о новом начину склади-
штењаелектричне енергије, јердвепосто-
јеће главне технологије за чување вишка
струје: реверзибилне хидроелектране и
велики акумулатори за струју из соларне
енергије, како се процењује, неће бити до-
вољни да се стабилизују електроенергет-
ски системи који имају пуно електрана
које користе обновљиве изворе.
❚❚
Струја у гас
Складиштење електричне енергије у
гасоводне мреже једна је од технологи-
ја будућности која се тренутно испро-
бава у 20 пилот-постројења у Немачкој,
као један од начина балансирања све ве-
ћем притицању ветро и соларне струје.
Пробни пројекти у Немачкој засновани
су на технологији „струја у гас”, при че-
му се вишак генерисане „зелене енерги-
је“ користи за разлагање воде електро-
лизом у водоник и кисеоник. Водоник се
складишти у малим размерама директ-
но у гасоводне мреже или се најпре син-
тетизује у метан, који представља глав-
ну компоненту природног гаса. Немач-
ка гасоводна мрежа је дуга око 400.000
километара, па тај гас касније може бити
коришћен у ТЕ за поновно претварање у
електричну енергију. Ова технологија је
засада у повоју и још је прескупа. Глав-
ни проблем представља релативно вели-
ка количина енергије која се губи у про-
цесу конверзије. Ипак, стручњаци се на-
дају да ће ускоро бити спремна за велику
сцену. Недавно је највећи у свету истра-
живачки погон за варијанту са метаном
отворен у Штутгарт-Ваингену.
Са друге стране Атлантика најављује
се епохално откриће на сличном прин-
ципу. Научници са Универзитета у Коло-
раду направили су план за електрану у
којој ће се водоник из воде издвајати са-
мо помоћу Сунчеве енергије. Ово се по-
стиже стотинама огледала која фокуси-
рају соларну светлост на централни то-
рањ, висок око сто метара. На овај начин,
торањ би се загрејао до температуре од
1.350 степениЦелзијусових, што би било
довољно да из водене паре ослободи во-
доник, уз помоћ једињења металног ок-
сида.
- Смислили смо нешто чега се нико
досад није сетио - каже професор Алан
Вајмер, вођа тима научника Универзите-
та у Колораду. - Издвајање водоника из
воде је свети грал одрживе зелене еко-
номије. На овај начин добијен водоник,
без отпада, без загађивања и без много
потрошене енергије, користио би се као
погонско гориво, као гориво за грејање и
добијање електричне енергије. Количи-
на водоника који ће се производити зави-
сиће искључиво од металног оксида ко-
ји ће се користити у реакцији (мешави-
на гвожђа, кобалта, алуминијума и ки-
сеоника).
Иако је систем сасвим извесно пра-
во решење за производњу водоника, пи-
тање је ипак да ли ће у скорије време за-
менити јефтинију и ефикаснију нафту.
И за овакве и сличне новине биће сва-
како потребне субвенције, па је извесно
да оне као сада неће бити усмерене са-
мо ка произвођачима струје из обновљи-
вих извора.
Драган Обрадовић
❚
❚
Све већа противљења великим субвенцијама за „зелену“ енергију