Basic HTML Version
kWh
.....
септембар
2013.
59
оф-шор хидрата метана, дакле бушећи
на морском дну. Гас је добијен уз помоћ
брода с опремом за бушење, из хидрат-
них наслага на локацијиИсточниНанка-
ји, досегнутих на хиљаду метара испод
морског дна, саопштило је јапанско Ми-
нистарство економије.
❚❚
Још јефтинији гас?
Логистички, јапански покушај није
био у тој мери мукотрпан као спушта-
ње 165 тона опреме из језера северно од
Алберте низ рекуМекензи, до речне дел-
те. Хиљаду и осамсто километара пута!
Два месеца рада на постављању пумпе
на минус 45 степени Целзијуса, у арк-
тичком мраку „дан и ноћ”! Овог пута, у
јапанским територијалним водама, би-
ло је „удобније”. У Токију зрачи надом и
полетом. Национални институт одмакле
индустријске науке и технологије проце-
њује да Јапан под морским дном има на
располагању 247 трилиона кубних стопа
гаса (један трилион кубних стопа подра-
зумева 28.316.846.592 кубних метара.)
– еквивалент приближно стогодишњих
јапанских потреба. Тренутно, Токио је
светски највећи увозник течног природ-
ног гаса, по цени приближно четири пута
већој у односу на цену по којој је гас ра-
сположив Америци. Постоји нада да би
развој експлоатације хидрата евентуал-
но збрисао ту разлику.
Метански хидрати још једанпут би
преобликовали и глобално тржиште га-
са, слично експлоатацији гаса из шкри-
љаца, кажу стручњаци. Уколико се оче-
кивања обистине, експлоатација метана
могла би довести и до нове велике редук-
ције цене природног гаса, коментарисао
је за TheEnergyCollective.comКристофер
Нитл, професор економије и енергети-
ке у Масачусетс институту за техноло-
гију. „Комерцијализација метан-хидра-
та имала би за резултат нову револуци-
ју природног гаса, чак већу од ове у току
тзв. револуције гаса из шкриљаца”, цити-
ран је Нитл.
Раме уз раме с Јапаном, у походу на
нови енерго-Елдорадо су и америчке
компаније. Маја 2012. цела једна преду-
зетничка коалиција (Департман САД за
енергију, КонокоФилипс, Јапан оил, Гас
енд Металс Нешенел Ко...) успешно је на
Аљасци извукла гас из хидрата метана
стално замрзнуте тундре. У крајњој ли-
нији, експеримент не много различит од
оног у делти реке у Канади 2002. Ипак,
августа 2012, надлежни енергетски ре-
сор САД доделио је на основу тога 5,6
милиона долара за развој четрнаест да-
љих истраживачких пројеката, без обзи-
ра на већ развијену продукцију гаса из
шкриљаца.
Јапан, напротив, нема такав луксуз
енергетске самодовољности да би могао
оклевати, па влада у Токију улаже стоти-
не милиона долара у истраживања оф-
шор лежишта метанских хидрата још од
почетка двехиљадитих, а поготово после
недаће с нуклеарним реактором у Фуку-
шими. Међутим, постоји једна важна
„непозната” величина коју, као и увек
када су руку под руку потребе и профит,
нико не жури да израчуна – последи-
це ослонца на метан у животној среди-
ни. Еколошке групе „на дежурству” већ
изражавају бојазан да би нова енергија
могла придодати ефекту глобалног ото-
пљавања, има ли се на уму „омекшава-
ње” тундре и наслага испод морског дна.
Као и увек, одговор једних је „да”, а дру-
гих „не”. Оно што сигурно неће изостати
јесте борбена дебата врлих представни-
ка ова два табора. Док терен крче потре-
бе света за енергијом, технолошке мо-
гућности и профит. Другим речима, не
делује да ће почети процес тек тако за-
уставити.
Петар Поповић
метански хидрати
❚
❚
„Гасни контејнери” су у природи, на леденом северу или под океанским дном, заштићени изузетно ниским температурама и високим притиском