Basic HTML Version
kWh
.....
септембар
2013.
41
поред осталих, резултат преданог зналач-
ког ангажовања Гавре Николића који је
задобио поверење да води изградњу дру-
ге, треће и четврте фазе Комбината, оста-
вивши утисак на све своје сараднике као
упоран и пожртвован стручњак, са огром-
ним радним еланом.
❚❚
БогољубЂорђевић
Mашински инжењер Богољуб Ђорђе-
вић у „Енергопројект“ је дошао као апсол-
вент машинске технике, спреман да пре-
узме огромноискуство које јенеколицина
предратних инжењера, која је чинила је-
згро колектива, могла да му пренесе. По-
слењиховог одласкатај терет–даучидру-
ге–носио јесам.Оникојисудошликасни-
је, на већ отворену стазу имали су у њему
изванредног, необичног учитеља.
Као човек скроман и према себишкрт,
у послу је дао све од себе. Објектима које
јеводиопосвећивао јецелосвојебиће.Нај-
већи део себе уткао је у косовске термое-
лектране и прве блокове ТЕ „Никола Те-
сла“ у Обреновцу. Колектив у коме је про-
вео цео радни век често му је био испред
приватних, личних обавеза.
Као шеф термобироа „Енергопро-
јекта“ добио је задатак да са иностраним
стручњацима ради главни пројекат тада
највећа два блока – „Обреновац 1“ и „Об-
реновац 2“ од по 210MWза које су опрему
испоручили Руси и Чеси.
Његова велика заслуга је у томе што је
сва пројектна документација урађена на
време, па су у градњи остварени врхунски
резултати. Први обреновачки блокови су
изграђени и пуштени у рад за свега 26 ме-
сеци. Инжењер Ђорђевић је на самом гра-
дилишту заједно са инвестиционим ти-
мом електране и страним стручњацима
решавао успешно све, иначе веома сложе-
не проблеме у грађењу блокова. Посебан
допринос дао је и у пројектовању блокова
веће снаге од по 305мегавата на овој лока-
цији – који ће бити грађени у другој фази
ТЕ „Обреновац“, 1971. године.
Осимстручног знања, млађима јепре-
нео једно посебно умеће – како се ствара-
ју добри односи међу људима. Умео је, ис-
танчаним осећањем за људске невоље, да
ублажимеђусобнанеразумевањаи са сва-
ким искрено подели радост.
❚❚
Проф. дрВладимирЉубојевић
Од 1957. до половине 1964. године био
је технички директор ЗЕПС-а. Под њего-
вим руководством ударени су темељи мо-
дерној „Електропривреди Србије“. Испро-
јектовани су и деломизграђенипроизвод-
ниипреносникапацитети. За то времеиз-
грађен је и пуштен у рад први 220 kV у Ју-
гославији: Титоград (Подгорица) – Србо-
бран, чиме је Војводина добила снажну
потпору у подмирењу потреба за елек-
тричном енергијом. Био је професор на
Електротехничкомфакултету у Београду
од 1953. до 1964. године. Предавао је пред-
мете Електране и Разводна постројења.
Један је од оснивача Националног ко-
митета CIGRE. Био је председник Коми-
тета од 1962. до 1964. године. Објављивао
је стручне радове у часописима, билтени-
ма и другим стручними информативним
издањима. Био јеуредникчасописа „Елек-
тропривреда“ од 1949. до 1964. године.
❚❚
ЈанБраун
Јан Браун дао је изузетан допринос у
развоју ЕПС-а изузетним личним залага-
њем у реализацији пројеката на којима је
ангажован у Европској агенцији за рекон-
струкцију (ЕAR)иуЕвропској банцизаоб-
нову и развој (ЕBRD). То су пројекти који
су знатно допринели обнови електроенер-
гетскихирударскихкапацитета“Електро-
привреде Србије“ и побољшању стабилно-
сти рада електроенергетског система Ре-
публике Србије, као и подизању сигурно-
сти снабдевања купаца електричне енер-
гије и остваривању позитивних ефеката у
унапређењу заштите животне средине.
Јан Браун је лично био веома ангажо-
ван на реализацији помоћи коју је Европ-
ска унија, преко Европске агенције за ре-
конструкцију, упућивала нашој земљи у
оквируПрограма хитне помоћи и програ-
ма „Енергија за демократију“. Ти програ-
ми су, између осталог, обухватили дона-
цију српској енергетици на основу које су
увезенеинедостајућеколичинеелектрич-
не енергије током зиме 2000/2001. године.
Кроз пројекте ЕАР значајна средства су
усмерена у област енергетике, што је до-
принело унапређењу делатности прои-
зводње угља на коповима „Колубара“ и
„Костолац“, комплетној обнови блока А5
у Термоелектрани „Колубара“, капитал-
ном ремонту блокова А3 и А5 у Термое-
лектрани „Никола Тесла А“, као и бројним
поправкама, одржавању и обнови већих
енергетских постројења у ТЕ „Никола Те-
сла“, ТЕ „Костолац“ и ХЕ „Бајина Башта“.
Обезбеђена су и средства за поправку 110
километара далековода, као и за транс-
форматоре и трафо-станице преносне и
дистрибутивне капацитете. Сви ти успе-
шно завршени пројекти, који као резул-
тат имају поуздан рад наших постројења,
имају и лични печат Јана Брауна.
Јан Браун је ангажован у ЕBRD дајући
значајан лични допринос процесима уна-
пређења производних капацитета ЕПС-а,
институционалног јачања електроенер-
гетског сектора у оквиру програма који
су допринели успостављању, унапређењу
и развоју тржишта електричне енергије у
Србији и региону југоисточне Европе.