Basic HTML Version
до краја године очекује производња од
36 милијарди kWh.
Секретарка Покрајинског секретари-
јата за енергетику и минералне сирови-
не АПВ Наташа Павићевић Бајић истакла
је да у новије време немамо ниједан при-
мер коришћења хидроенергетског потен-
цијала уВојводини, иако је присутно знат-
ноинтересовањеинвеститора заизградњу
ХЕ. На хидросистему Дунав-Тиса-Дунав
је планирана изградња 12 хидроелектра-
на укупне снаге 20 мегавата са годишњом
производњом 90 милиона kWh. Међу-
тим, до напретка у изградњи није дошло, а
кључнипроблемсуимовинско-правниод-
носипостојећихводопривреднихобјеката.
С обзиром на то да је партнер овогоди-
шњег ЦЕДЕФ Форума Италија, а истичу-
ћи значај италијанских инвеститора и са-
радњу две земље нарочито у оквиру иско-
ришћења потенцијала вода Србије, Марко
Леоне, економскисекретарАмбасадеИта-
лије у Србији поздравио је скуп у име ита-
лијанског амбасадора, захвалио ЦЕДЕФ-у
што је организовао Форум и изразио на-
ду да ће овакви скупови додатно доприне-
ти још чвршћој сарадњи Италије и Србије.
На скупу је потврђено да је потреба за ис-
коришћавањем водног потенцијала за
производњу енергије већа него икада и да
је изградња малих ХЕ од велике важности
за обезбеђивање енергетске стабилностиу
целом региону. Министарство енергети-
ке, развоја и заштите животне средине је
верификовало коначну листу потенцијал-
них инвеститора за изградњумалихХЕ на
укупно 213 локација, док је у припреми и
тендер за око 100 нових локација. Потро-
шња воде се два пута брже повећава него
број становника, док се само 10 одсто от-
падних вода прерађује, а значајан број ло-
калних самоуправа у Србији нема разви-
јену ни канализациону инфраструктуру.
Јованка Арсић-Каришић, председник
УО ЦЕДЕФ-а, нагласила је да је ЦЕДЕФ,
као водећа експертска организација на
пољу заступања енергетске ефикасности
и зелене енергије у Србији, организовала
овај Форумса циљемда у првипланистак-
не кључне теме у домену одговорног упра-
вљања водом као што су: коришћење воде
као извора енергије и примена иноватив-
них технологија које омогућавају снабде-
вање, пречишћавање и висок ниво ефика-
сности у коришчењу воде и друго.
– Како су Уједињене нације прогла-
силе ову годину “Годином сарадње у
области вода”, управо је овај скуп дока-
зао да је само сарадња на свим нивоима
неопходна како бисмо паметно искори-
стили овај значајан ресурс – изјавила је
Јованка Арсић-Каришић.
Вељко Димитријевић, помоћник ди-
ректора за техничка питања у ЈП Србија-
воде тврди да је за успешну градњу малих
ХЕ потребно урадити плански документ,
који би утврдио реалнемогућности, редо-
след градње и неопходне мере заштите.
Према његовим речима, морају се избећи
конфликти и рад малих ХЕ ускладити са
потребама других корисника у приобаљу
и са условима заштите природе.
Ненад Лучић, менаџер за развој про-
извода Сбербанке, рекао је да су кредити
из наменске линије за енергетску ефи-
касност и обновољиве изворе намењени
пре свега за подстицај малих и средњих
предузећа и становништва. До сада је ре-
ализовано скоро 10 милиона евра у ви-
ше од 400 пројеката. Драгољуб Дамња-
новић, директор „Шнајдер Електрика“,
говорио је о томе да ће обновљиви изво-
ри енергије бити најбрже растући извор
производње електричне енергије са рас-
том од 2,8 одсто годишње до 2040. годи-
не, а хидроенергија је један од значајни-
јих обновљивих извора енергије и једи-
ни који је економски конкурентан фо-
силним горивима и нуклеарној енергији.
Ричард Хоушка, директор компаније
„Цинк хидроенерџи“ истакао је да је ова
фирма у Србији већ направила 11 малих
ХЕ, као и по једну у Босни и Херцегови-
ни и Македонији. На скупу су говорили
имрМиленкоНиколић директорИнсти-
тута „Михајло Пупин – Аутоматика“, др
Маурицио Вала, помоћник генералног
директора компаније „ДДОР Нови Сад“,
Душко Митрушевски, директор компа-
није „СМ Пумпс“, као и Валериј Анато-
љевић Арапов, сувласник „Електроин-
жињеринга“ из Бања Луке.
Р. Е.
kWh
.....
септембар
2013.
21
енергетски форум
Има решења
Гилберте Делва, менаџер за пословну
сарадњу Белгијско-српске пословне
асоцијације (БСБА) објаснио је да се Белгија у
прошлости суочила са проблемом отпадних и
подземних вода.
– Највећи загађивачи су били луке,
пољопривреда, тешка и текстилна индустрија
и, под притиском стандарда ЕУ, Белгија је
успела да пронађе решење – рекао је Делва.
– У сарадњи са универзитетима, рађена су
истраживања и развијена је технологија којом
су решени проблеми. Резултат оваквог
приступа јесте постојање и деловање око 50
белгијских компанија које нуде експертизу у
физичко-хемијском и (ан)аеробном третману
индустријских и комуналних отпадних вода.