kWh
.....
април
2013.
65
❚❚
Хрватска
Мањи увоз
Хрватска електропривреда је у прва три месеца
ове године произвела 2.567 гигават-сати
електричне енергије, три пута више него у истом
раздобљу 2012. После 18 месеци суше, која је
обележила већи део 2011. и 2012. године, обилне
падавине знатно ће побољшати биланс ове
компаније.
Према ХЕП-овим подацима, које су пренели
хрватски медији, из увоза који је понекад
покривао и половину потрошње у земљи, у прва
три овогодишња месеца обезбеђено је око 15
одсто струје. А када се у ову рачуницу уведу и
количине киловат-сати које је ХЕП у том периоду
извезао, онда је нето увоз износио само око два
посто укупне потрошње.
❚❚
Румунија
Рез за обновљиве
Како би обуздала раст цена електричне
енергије, Влада Румуније привремено ће
смањити број „зелених“ сертификата, који су
одобрени произвођачима енергије из
обновљивих извора. Тако је влада реаговала на
наводе представника индустрије који су
упозоравали да тренутна политика помагања
развоја обновљивих извора није одржива и да
би то могло постати опасност за привредни
развој. Такав став заузела је и Агенција за
регулаторне послове у енергетици, која је
објавила став да би требало смањити број
„зелених“ сертификата можда чак и на пола.
Црна Гора
Изградњом против мањка
Т
ек уз градњу нових електроенергетских капацитета Црна Гора може да реши
проблем сталног мањка струје. Ова земља је за протеклих 13 година издвоји-
ла више од 800милиона евра за увоз недостајућих киловат-сати, а на другој стра-
ни има велики неискоришћени хидроенергетски и термоенергетски потенцијал.
- Највећи дефицит био је 2007, када је увезено више од две милијарде гига-
ват-часова електричне енер-
гије - рекао је Никола Ја-
блан, саветник за енергети-
ку у црногорском Министар-
ству економије. - До 2030. го-
дине Црна Гора би изградњом
нових ХЕ могла да извози око
две милијарде киловат-ча-
сова струје, а до 2025. годи-
не увоз и извоз требало би да
буду избалансирани, чиме би
производња била довољна да
покрије потрошњу.
Од већих електроенергет-
ских објеката Црна Гора пла-
нира изградњу ХЕ на Мора-
чи и Комарници и другог бло-
ка ТЕ „Пљевља“. На Морачи
је у плану градња четири ХЕ
- „Андријево“, „Расловићи“,
„Милуновићи“ и „Златица“, а
за градњу је потребношест го-
дина и око 540 милиона евра.
Мађарска
RWЕ се буни
Н
емачки RWЕ успротивио се
новим законским изменама у
енергетском сектору у Мађарској
и назвао их „беспримерним и по-
све непримереним”, изразивши
наду да ће Европска унија на њих
адекватно реаговати. Мађарски
парламент усвојио је закон који
енергетским компанијама забра-
њује да трошкове пореза, финан-
сијских трансакција и коришће-
ња инфраструктуре пребацују на
крајњег купца. Влада је, такође,
за 10 одсто смањила цену струје
и гаса и најавила даља смањења.
Мартин Херман, челник RWЕ
Исток, казао је да ће та компани-
ја смањити инвестиције у Мађар-
ској за 50 одсто у овој години, али
то није образложио. Херман је из-
разио наду да ће стићи реакци-
ја из Брисела, јер је реч о кршењу
европске регулативе.. Владајућа
мађарска странка Фидес поручи-
ла је да неће допустити ни једној
интересној групи, ни страном ло-
бију да се петља у одлуке мађар-
ског парламента.
МОЗАИК