Basic HTML Version
kWh
.....
април
2013.
61
фосилним горивима у снабдевању неких
потрошача електричном енергијом, већ
почиње да постаје реалност у Немачкој,
јужној Италији, Холандији и Шпанији.
Њима би требало убрзо да се придруже
север Италије, Португалија и Аустрија у
наредне две године, а потомпрогресивно
и остале земље обухваћене пројектомко-
ји има за циљ да преко окупљених енер-
гетских регулатора, компанија и инсти-
туција промовише подршку развоју ко-
ришћења соларне енергије.
Према једном сценарију који су раз-
матрали стручњаци нафтног гиганта Ро-
јал Дач Шел (Royal Dutch Shell), полази
се од претпоставке да ће владе у многим
земљама препустити тржишту енер-
гије да само бира правце развоја пре-
ма тржиштним законима. У тој варијан-
ти, процењује се да ће потрошња фосил-
них горива, посебно угља да расте ши-
ром света. Велика потражња за нафтом
водиће до даљег раста цена те сировине
и подстицања експлоатације тешко до-
ступних лежишта. Високе цене енергије
генерално водиће до раста инвестиција у
алтернативне изворе, што би сасвим из-
весно могло да доведе до тога да соларна
енергија постане главни извор енергије
до 2070. године.
❚❚
Ценовно изједначење
Донедавни америчкиминистар енер-
гије и Нобеловац, Стивен Чу, изјавио је
прошлог месеца да очекује наставак па-
да трошкова производње соларне енер-
гије и да ће електрична енергија доби-
јена из овог извора бити једнако јефти-
на као и она из конвенционалних изво-
ра. Он је, преко једне панел-дискусије
организоване на претраживачу Гугл+,
то илустровао чињеницом да је цена фо-
тонапонских панела пала са осамдолара
по вату у 2004. години, на испод три до-
лара. Овај добитникНобелове награде за
физику и професор на Стенфорду уни-
верзитету каже да ће као резултат на-
претка у технологији коришћења солар-
не енергије цена једног вата снаге пасти
за десет година, „а можда и раније“, на је-
дан долар! На пример, капацитет од хи-
љаду мегавата стајаће око милијарду до-
лара, што јасно конкурише другим видо-
вима производње електричне енергије.
Међутим, однедавно је уочљиво да се
субвенције и за соларну струју, као и за
производњу из других видова обновљи-
вих извора енергије полако “топе”. Гло-
бални енергетски консултант GlobalDa-
ta објашњава да су у Европи цене елек-
тричне енергије понекад и двоструко ви-
ше од оних у САД, јер европске земље че-
сто користе рачуне за струју за субвен-
ције. На пример, струја у Немачкој је у
просеку два и по пута скупља него у САД,
јер немачки рачун укључује субвенције
за производњу струје из соларне и еолске
енергије. Такође и потрошачи у другим
европским земљама плаћају преко сво-
јих рачуна за струју субвенције за солар-
ну енергију. Џонатан Лан, начелник сек-
тора GlobalData за електричну енергију,
указује да је, насупрот томе, у САД та-
козвани порез за кредитирање производ-
ње (production tax credit - PTC), кључни
извор субвенционисања обновљиве енер-
гије и финансира се из општег пореског
система, уместо преко рачуна за струју.
Очигледно је, дакле, да се на тај начин
(кроз јефтинију струју) повећава конку-
рентност привреде, у овом случају аме-
ричке у односу на европску.
❚❚
Тање се субвенције
Додуше и у Европи се мења клима
када је реч о субвенцијама за производ-
њу струје из обновљивих извора. На при-
мер, процењује се да ће око билион евра
у наредне две деценије Немачку кошта-
ти прелаз на обновљиве изворе енерги-
је. Петер Алтмајер, немачки министар
екологије, образлажући потребу сма-
њења субвенција за обновљиве изворе
енергије, изјавио је недавно медијима да
Немачка „можда има последњу велику
шансу како би преусмеравање енергије
на обновљиве изворе било могуће и еко-
номски оправдано“. Алтмајер заговара
ограничење раста субвенција за постоје-
ће обновљиве изворе на две године и обу-
стављање одобравања потстицајних та-
рифа за нове инсталације, што би им до-
нело уштеду од 300 милијарди евра.
Дакле, извесно је да ће се субвенци-
је врло брзо „топити“. Разуме се, конку-
рентност „соларног” киловат-часа зави-
сиће и од цене струје у појединим земља-
ма. Јер на пример, негде је киловат-час за
домаћинства пет, а негде 25 евроценти,
па је јасно да ће тамо где је цена најви-
ша конкурентност „соларне струје“ бити
најпре постигнута. Просечна тржишна
цена струје убудуће ће сигурно ићи ка
овој горњој граници.
Али има ту и друге „математике“.
Тамо где је цена струје нижа - на југу -
има и више сунца, што значи да на ис-
тим фотонапонским панелима може
произвести и више електричне енергије.
Тај „ћар” би и нама могао да западне. У
Србији је јако сунчево зрачење. Просеч-
на дневна енергија глобалног зрачења за
равну површину током зимских дана се
креће између 1,1 kWh/m² на северу и 1,7
kWh/m² на југу Србије, а током летњег
периода између 5,4 kWh/m² на северу и
6,9kWh/m² на југу. Поређења ради ваља
навести да просечна вредност глобалног
зрачења за територију Немачке износи
око 1.000 kWh/m², док је вредност за Ср-
бију 1.400 kWh/m².
Нажалост, иако је Националним ак-
ционимпланом одређено да се 10 мегава-
та добије коришћењем сунца, јошнемамо
помака на томпољу, иако се тако произве-
дени киловат-час субвенционише са 20,66
евроценти. Ипак, постоје већ довољно ја-
сне назнаке да ће се и код нас врло брзо
овоме посветити много већа пажња.
Драган Обрадовић
❚
❚
Кровови кућа све више добијају нови изглед