Basic HTML Version
58
kWh
.....
април
2013.
В
исоке цене електричне енерги-
је подигле су фебруара ове годи-
не на ноге Бугарску – и обориле с
ногу бугарску владу, принуђену да обја-
ви оставку. Разјарени потрошачи стру-
је изашли су на улице Софије, Пловди-
ва, Варне и још 13 градова, а умирили су
се када им је обећано да ће њихове да-
жбине дистрибуцији бити прво чиме ће
се забавити влада која буде формирана.
Класика.
Бугарска је енергетски зависна. Земља
нема довољно струје и струјамора да буде
скупа – као што и политичари, ти у влади
и они у следећој и свакој наредној влади,
морају на себе да приме гнев људи којима
недостаје новца да плате тај рачун.
Грађани, који нису дужни да знају
оно што знају министри, нису имали у
виду бугарски енергетски дефицит, већ
нешто друго – две чешке и једну аустриј-
ску дистрибуцију, које продају те у сва-
ком случају скупо прибављене киловате.
Да ли је малопродаја још мало и „придо-
давала” рачунима или не можда ће се
утврдити, можда не, али оно што својим
значајем надилази бугарски „тарифни
инцидент” тиче се бугарског енергоби-
ланса. И тиме смо уз тему ове хронике.
Бугарски биланс је друго име за бу-
гарски увоз, углавном гаса из Русије. Це-
на набавке руског енергента је промен-
љива, али овако или онако, гас је скуп.
Трајни излаз из кризе, па још и изгледи
за шири просперитет, изразио би се би-
лансом заснованим на обиљу гаса из са-
ме Бугарске – експлоатацијом уљних
шкриљаца.
❚❚
Американци на прагу Европе
Гас из шкриљаца је америчка прича
(имали смо је у претходном броју kWh).
Технологија којом се до њега долази је
у поседу америчких компанија. Бонан-
ца из експлоатације овог монопола до-
вела је сада Американце и на праг Евро-
пе, углавном зависне од увоза енерген-
та, једним делом и из Русије. Амерички
„Шеврон”, ангажовао се у Пољској, Укра-
јини и Бугарској, а „ЕксонМобил” у Не-
мачкој. Француска располаже депозити-
ма, али је забранила поступак, због опа-
сности новог метода заживотну средину.
Одлука Париза да Француску изу-
зме из америчког похода у ЕУ поколеба-
ла је првобитни ентузијазам Европљана.
УБугарској су избиле демонстрације. За-
седао је парламент и суспендовао је ек-
сплоатацију шкриљаца до даљег. Дозво-
ла „Шеврону” да ради повучена је седам
месеци после издавања, јануара 2012.
Процес је успорен и у Пољској. Онда су
се очи окренуле ка Немачкој, у ишчеки-
вању да се види како ће да поступи Бер-
лин, који је под будном пажњом сензора
јавности, осетљивих на угрожавање жи-
вотног окружења.
До 1980. године, сваки четврти ку-
бик природног гаса потрошен у Немач-
кој био је пореклом из Немачке. Данас је
то сваки десети, с тим што постотак уде-
ла домаћег гаса у потрошњи опада за по
један проценат сваке године. Раније ек-
сплоатисани депозити исцрпљени су. Без
увоза, три од свака четири кубна метра
из Русије, а остало из Норвешке и Хо-
ландије, Немачка не би имала природан
гас. Такве су околности у којима се ука-
Европу жуљају шкриљци
свет
Увоз енергената стална брига светских сила
Амерички „Шеврон”
ангажовао се у Пољској,
Украјини и Бугарској,
„ЕксонМобил” у Немачкој.
Француска располаже
депозитима, али је
забранила поступак, због
опасности новог метода за
животну средину.
Да ли ће превагнути
еколози или профитери