kWh
.....
април
2013..
5
уводник
Колико пара,
толико планова
Ј
ош једна успешна зимска сезона је иза си-
стема „Електропривреде Србије“. Срећом,
није се поновио ледени фебруар 2012. го-
дине. Тек испраћена зима, овог пута није по-
казала „зубе“ као што уме, а и суша се „пову-
кла са сцене“. Дунав, Сава и остале реке биле
су прави савезници хидроелектранама. Кило-
ват-сати из проточних хидроелектрана било је
сасвим довољно.
То, међутим, нико није могао предвидети.
Чак ни најбољи метеоролози нису могли да се
потпишу испод прогнозе која би гарантова-
ла да ли ће бити ледена или блага зима. Чак
је било и драматичних најава да следи још је-
дан сибирски јануар или фебруар. Постојала
је и нада да се суша неће наставити трећу зи-
му у низу. Али, ни то нико наглас није смео да
изговори. Ипак, природа је сада била на стра-
ни ЕПС-а. Производња енергије била је већа од
планиране, а није било ни опасности од про-
бијања „плафона“ потрошње.
Јасно је да ћуди природе тешко могу да
се испланирају. Поједине ставке у послова-
њу, међутим, могу. И требало би што реални-
је да се планирају. Реалност планирања је не-
миновност. Таква судбина задесила је плано-
ве одржавања и инвестиција у производњи и
дистрибуцији електричне енергије. Плано-
ве су „скројиле“ финансије. Нажалост, не та-
ко повољни новчани токови нису резултирали
да планери буду на мукама како у кратку ре-
монтну сезону уклопити све радове. Овогоди-
шњи план је захтевао само смањење трошко-
ва, минимум минимума. Много тога је одло-
жено за повољнија времена, са надомда томо-
же бити можда већ наредна година.
А, зашто је уопште важно реално планира-
ти? Зато што на крају опет остаје „ширење“ за
онолико новца колико имамо на рачуну. Уза-
луд грандиозни планови, када све то на кра-
ју нема од чега да се плати. Списак лепих же-
ља тешко да може да се оствари без реалних
подлога. Кратко речено – нема реалних радо-
ва без реалних пара. Није филозофија буџета
ЕПС-а нимало различита у односу на буџет би-
ло које српске породице. Нема вајде од вели-
ког списка за недељну набавку, када фали па-
ра у новчанику. У нашем случају, нема ни ка-
питалних ремонта, великих инвестиција, када
недостаје новца у каси ЕПС-а.
Како до више новца? Једно од решења је у
новој политици цена. Реалнијој, по све грађа-
не Србије и купце електричне енергије. Јер, за-
што ниском ценом, слажу се и скоро сви еко-
номисти и аналитичари, субвенционисати на
једнак начин све слојеве становништва. Права
на нижу, повлашћену цену електричне енер-
гије, припадају онима који су заиста угроже-
ни. Сви остали би требало да плате коригова-
ну, реалну цену. Последња промена цене елек-
тричне енергије била је пре две године. Исти-
на да се економска ситуација како код станов-
ништва, тако и код привреде није побољшала,
већ напротив многима је криза тек сада сти-
гла на „врата“. Али, ни ЕПС није више финан-
сијски отпоран да издржи толике ударе. Сти-
гле су на наплату деценије помагања држави,
привреди, грађанима... Све што је остављано
као проблем који ће се решавати сутра, за дан
или два, већ је увелико постало омча око вра-
та. Сада само треба извести маневар и извући
ЕПС из те омче.
Више је начина за извлачење ЕПС-а из кри-
зе. Али, свима је јасно да промене у организо-
вању послова морају доћи на ред. То је и не-
миновно да би била осигурана каква-таква
будућност копова, електрана, дистрибуција и
свих запослених у компанији.
”
Узалуд грандиозни
планови, када све
то на крају нема
од чега да се
плати. Списак
лепих жеља
тешко да може да
се оствари без
реалних подлога
Пише:
АлмаМуслибеговић
❚
❚
Илустрација: J. Влаховић